U štampanom izdanju Nedeljnika, redovno izlazi i rubrika – N Čelendž. Tu važni ljudi iz javnog života Branku Rosiću otkrivaju koja su ih umetnička dela oblikovala, koje knjige, filmove, serije i muziku vole i koja su dela bile referentne tačke u njihovom razvoju.
Među tim Rosićevim sagovornicima, našla se i Rumena Bužarovska, jedna od najpopularnijih modernih književnica sa ovih prostora.
Knjige
Omiljena knjiga u detinjstvu mi je bila „Hajdi“. Čitala sam je u planini, u kućici mog dede u Mavrovu gde trenutno ovo pišem. Čuvala sam je ispod jastuka da bih je sanjala. Priželjkivala sam da pijem kozje mleko i spavam u senu. Zamišljala sam da je Frankfurt siv i otrovan, i da su svi gradovi pomalo takvi. Druga omiljena knjiga mi je bila „Dnevnik Anne Frank“, zbog koje sam krenula da pišem dnevnik, pa i da pišem generalno. U tinejdžerskim godina sam čitala sve to što se prevodilo u Jugoslaviji, a našlo bi se u biblioteci mojih roditelja. Mislim da smo svi imali iste knjige, čak i komplete. Od Dostojevskoga i Čehova, do Emila Zola, Kronina i Remarka. Onda smo svi čitali magični realizam, pa progutala sam Markesa i Borhesa. Onda Kundera. Tek sam se kasnije zaljubila u američku književnost preko Selindžera, Rejmonda Karvera, Flaneri O’Konor, Toni Morison i Alis Voker. Danas obožavam i Alis Manro. Drugi Pol Simon de Bovoara je žestoko delovao na mene u ranim dvadesetim. A i da, ne znam zašto sam sa 14 pročitala Utopiju Tomasa Mora i još pamtim puno iz nje.
Muzika
Moj otac je kompozitor pa smo u kući često slušali klasiku. Brat i ja smo svirali klavir. Meni nije išlo, mrzela sam da idem na časove jer je škola bila stroga i nije nas učila da volimo to što sviramo, nego je bila nastrojena prema savršenstvu i svi smo ili bili đubre ili vrhunski takmičari. Kasnije sam shvatila da mogu da probam da sviram to što volim, a to je bilo Chopin, Debussy i Satie. Sa 12 godina brat mi je rekao da čujem pesmu „Suedehead“ Morriseja i od tad nisam prestala da slušam Smiths, pa i njega. Volela sam i REM, The Cure i Sonic Youth. I danas slušam REM kada želim da se oraspoložim, pogotovo „Green.“
Film
Oduševio me je Farinelli il Castrato 1994. godine nakon što sam ga gledala sa prijateljicom u bioskopu. Još uvek mi je taj soundtrack omiljeni. Inače krenula sam ozbiljno da gledam filmove sa 15-16 nakon što mi je majka mog prijatelja posudila „Visoke Potpetice“ Almodovara, a onda me je prijatelj iz srednje škole educirao klasicima poput Kjubrika i Kopole.
Tagovi
