Rumunija: „Suđenje veka“ se ponovo pokreće

Rumunija je bila poslednja komunistička zemlja u srednjoj i istočnoj Evropi koju je 1989. zahvatio talas političkih promena. U decembru te godine, sve ostale bivše satelitske zemlje Sovjetskog saveza ubrzano su prenosile moć na višepartijske sisteme, a za to vreme u Rumuniji su ubijene na stotine nevinih ljudi koji su demonstrirali protiv komunističkog režima.

Zvanični izveštaji navode broj od 1.116 žena i muškaraca koji su ubijeni u pucnjavi uoči bega diktatorskog para Čaušesku, ali i posle toga. Čak 80 odsto žrtava je zabeleženo nakon pada diktature, onda kada je u Bukureštu i dobrom delu zemlje nova politička garnitura već bila preuzela vlast. Jezgro te garniture sačinjavali su aparatčici na brzinu raspuštene komunističke partije i ozloglašene tajne službe Sekuritate.

Katalin Ređa imao je 20 godina kada je u Temišvaru 16. decembra 1989. izbila revolucija, koja se zatim proširila na čitavu zemlju. Tadašnji student danas ogorčeno konstatuje da su on i njegovi saborci prevareni: „Izgledalo nam je da je revolucija nakon pada Čaušeskua 22. decembra pobedila. Nikako! Još se danima pucalo. Sada znamo da je neprijatelj sedeo u vrhu novog političkog rukovodstva“, kaže Ređa.

Tri decenije zbunjenosti

Sada se, gotovo 33 godine nakon krvavih događaja, ponovo sudi prvom postkomunističkom predsedniku zemlje Jonu Ilijeskuu i još dvojici tadašnjih aktera. Optuženi su za zločine protiv čovečnosti. Rumunski vojni državni tužilac preradio je optužnicu koja je 2021. bila odbačena zbog proceduralnih grešaka. Navodno su greške otklonjene. Pored Ilijeskua, optuženi su i bivši zamenik premijera Đelu Vojkan Vojkulesku, kao i bivši general i šef ratnog vazduhoplovstva Josif Rus.

Ilijesku je optužen da je kao šef države i vrhovni komandant, ali i čovek na čelu Saveta Fronta nacionalnog spasa, sistematski dovodio javnost u zabludu kako bi sačuvao tek osvojenu vlast. To je prema optužnici izazvalo „opštu psihozu terorizma“ u kojoj je došlo do raznih oružanih obračuna. Do 30. decembra 1989. ubijeno je 857 ljudi, 2.382 je povređeno. U 585 slučajeva došlo je do nezakonitog oduzimanja slobode i kršenja međunarodnopravnih normi. Druga dva optuženika su svojim naređenjima sprovodili te operacije.

Istraga se odugovlačila, neka krivična dela nisu postojala u rumunskom krivičnom zakoniku. Postupak je obustavljan pa nastavljan. Evropski sud za ljudska prava više puta je kaznio Rumuniju zbog odugovlačenja.

„Zločin protiv čovečnosti“

Zbog pritiska Evropskog suda za ljudska prava, proces je ponovo pokrenut 2016, ali je ubrzo ponovo stavljen na led. Tadašnji državni tužilac Bogdan Liku priznao je da u vojnom tužilaštvu nije postojao interes da se pokrene sudski proces u kojem bi „bitni aspekti“ decembarskih događaja bili rasvetljeni. Zašto?

Đermina Nagat, direktorka institucije koja upravlja arhivom tajne službe CNSAS, smatra da je odgovor u načinu na koji je nastala demokratska država posle 1989: „Imali smo politički zaostalu državu koja se teško prestrojavala na demokratiju. Pravosuđe je bilo pod punom političkom kontrolom i nije moglo da se reformiše preko noći. Sistem pun korupcije i nepotizma doveo je do ovog ogromnog odgađanja“, kaže Nagat i dodaje da je to razlog za trodecenijsko trajanje procesa. Dokazi su nestajali i uništavani su, neki počinioci i svedoci su u međuvremenu umrli.

Tek je ponovno pokretanje postupka godine 2021. omogućilo podizanje optužnice. Državna tužiteljka Gabrijela Skuta kaže da je istraga potvrdila postojanje zločina protiv čovečnosti: „Jedinstvenost istrage sastoji se u tome da se svi zločini protiv čovečnosti nisu mogli podvesti pod jedan, kao poreska prevara, korupcija ili neki zločin po opštoj pravnoj regulativi“. Skuta objašnjava da su sva pojedinačna krivična dela, kao i ličnosti koje su posle pada diktature preuzeli liderstvo, a time i odgovornost u državi, pomno ispitani i sve je pedantno zabeleženo u optužnici.

Udžbeničko dovođenje u zabludu

„Niko ne tvrdi da je Ilijesku izašao na ulicu da ubija ljude“, kaže Katalin Pitu, koji je na čelu vojnog tužilaštva. Može se, kaže, ubijati na različite načine, pa je Ilijesku u svojim televizijskim nastupima kao novi državnik, a time i kao komandant oružanih snaga, sistematski manipulisao i dovodio javnost u zabludu. Namerno je preuveličavao opasnost od terorizma, izazivajući tako opštu psihozu, koja je onda dovela do oružanih sukoba i posle pada diktature. Pitu tvrdi da to dovođenje u zabludu nije bilo slučajno, već da je sprovedeno „kao u udžbeniku“. Rezultat istrage glasi: „teroristi“ o kojima je govorio Ilijesku nikada nisu postojali. Isto tako, jasno su imenovani krivci dezinformacione kampanje – Ilijesku i njegova klika.

Ovaj sudski proces biće veliki ispit za rumunsko pravosuđe i niko ne može da kaže koliko će vremena proteći do izricanja presude. Tadašnji revolucionar Katalin Ređa smatra da proces mora brzo da se okonča presudama: „Čak i desetogodišnje dete razume optužnicu“, kaže ironično. Za Ređu nije najvažnija kazna za devedesetdvogodišnjeg Ilijeskua. Prema njemu, za verodostojnost rumunskih istorijskih hronika važno je da Ilijesku u istorijske udžbenike uđe kao zločinac, a ne kao heroj.