Pod užarenim suncem arapske pustinje, ogromni rezervoari za gorivo nižu se s obe strane puta. Na severu, iz emiratske luke Fudžejra, dolazi se do jednog od najvećih svetskih skladišta nafte. „Nekada je ovo bio kvart sela Al-Kurajja. Stanovnici su ga napustili jer je miris benzina postao nepodnošljiv. Sve je srušeno i zamenjeno ovim rezervoarima“, priča Alam Khuršid dok vozi svoj stari automobil. Ovaj pakistanski imigrant, koji ovde živi pet godina, vodi nas kroz krajolik koji se neprestano menja. Sa kopnene strane, planina se raznosi eksplozijama kako bi se industrijska zona dodatno proširila. Na morskom horizontu tankeri su postali uobičajen prizor – dolaze da se snabdeju gorivom ili da istovare teret. Među njima, sve je više brodova koji prevoze rusku naftu, stižući iz Kerčkog moreuza, sa obala Azovskog i Crnog mora, ili iz Baltičkog regiona.
Još od kraja 2022. godine, kada su Evropska unija i zemlje G7 zabranile direktan uvoz ruske nafte kao odgovor na invaziju Ukrajine, luka Fudžejra doživljava pravi procvat. Veliki deo 1,5 miliona barela nafte, koji su pre 2022. svakodnevno stizali u Evropu direktno iz zapadne Rusije, sada prolazi kroz ovu luku.
Južno od Ormuskog moreuza, Fudžejra već više od deset godina služi za pranje iranske nafte, koja je pod sankcijama. Sada se isti mehanizam koristi u još većem obimu za drugog najvećeg svetskog izvoznika „crnog zlata“. Ovde se ruska nafta skladišti i preprodaje pod lažnim oznakama, mešajući se s drugim sortama ili se prerađuje kako bi joj se zametnuo trag. „Dosad smo imali samo male rafinerije, ali sada dolaze veliki investitori, pa kapaciteti rastu“, objašnjava Bilal Hasan Ašraf, menadžer Nacionalne banke Fudžejre. Luka je ključna ulazna tačka za energetske potrebe Zalivskih zemalja, poput Saudijske Arabije, koja preferira da troši jeftinu rusku naftu, dok svoj proizvod prodaje Evropi po višim cenama. Međutim, Fudžejra je prvenstveno postala tranzitna tačka za sankcijske tokove nafte.
„Ruska naftna industrija bila je usmerena ka Evropi, zahvaljujući naftovodu Družba i zapadnim lukama poput Ust-Luge u Finskom zalivu, odakle su tankeri stizali do Roterdama za samo tri dana“, objašnjava Mark-Antoan Eil-Mazega, direktor Centra za energetiku i klimu pri IFRI-u. Evropski embargo izazvao je jednu od najspektakularnijih preorijentacija energetskih tokova u istoriji. Prema podacima Kyiv School of Economics (KSE), u samo nekoliko nedelja više od 90% ruskog izvoza sirove nafte preusmereno je ka Indiji, Kini i Turskoj, dok su zemlje G7 i EU pre rata činile 70% ruskog izvoza. Pošto nije bilo moguće prebaciti sav ruski naftni izvoz s Urala i Baltičkog regiona kopnenim putem do istočnih luka poput Kozmina (blizu Kine), vreme tranzita morske nafte skočilo je za 250% u roku od godinu dana.
Ipak, „ruski energetski sektor se i dalje odlično drži“, primećuje Eil-Mazega. „Evropa je samo obogatila Indiju, Kinu i Tursku, koje sada rafinišu rusku naftu i preprodaju je Zapadu po višim cenama.“ Sankcije, naime, ne zabranjuju uvoz prerađene ruske nafte iz trećih zemalja (izvan EU i G7). Zato Indija otvoreno obavlja ovu delatnost u rafinerijama Džamnagar i Vadinar, putem firme Nayara Energy, zajedničkog indijsko-ruskog preduzeća, ili čak putem državnog giganta Indian Oil Corporation.
„U Kini su to preuzele male privatne rafinerije u provinciji Fuđijan, dok su se veliki naftni konglomerati uzdržali nakon što su SAD 2019. godine sankcionisale dve filijale kineskog transportnog giganta Cosco zbog trgovine iranskom naftom“, dodaje Paul Tourret, direktor Instituta za pomorsku ekonomiju (Isemar). Turska, s druge strane, otvoreno krši sankcije – naftni terminal Dörtjol, na jugu zemlje, prepakovao je i reekspeditovao ruske naftne derivate ka Evropi i SAD bez ikakve prerade.
Kad se jedna ruta zatvori, druga se otvara
U svetu pomorske trgovine tranzitne rute se prilagođavaju gotovo trenutno. Kada je krajem 2023. put kroz Crveno more blokiran zbog napada jemenskih Huta, čime su poremećeni tokovi robe između Bliskog istoka i Azije, libijske krijumčarske mreže aktivirale su se kako bi uvele velike količine prerađene ruske nafte u Evropu. „Pomorski saobraćaj između Rusije, Libije, a zatim Grčke, Italije i Malte naglo je porastao čim su brodovi prestali da prolaze kroz Suecki kanal“, primećuje Ami Daniel, direktor firme Windward, koja analizira pomorski saobraćaj. Višak prerađene nafte, koji ranije nije bio problem jer je direktno odlazio u Evropu, sada pronalazi kupce među proruskim vojnim hunta režimima u Africi, poput Malija, ili u Latinskoj Americi, pre svega u Brazilu. Jedan sistem globalne trgovine sankcionisan je na papiru, ali drugi ga istovremeno zamenjuje u senci. A nafta, koja je srž globalizacije, uvek pronalazi put do kupca.
Operateri, inženjeri i administrativno osoblje – svi su nam zabranili pristup luci Fudžejra. Postavljeni iza pristaništa s pogledom na ulazni kanal, posmatramo prvi brod kako se približava: Oniks, dotrajali tanker dug 183 metra, natovaren naftnim derivatima iz ruske luke Tuapse. Tankeri stariji od dvadeset godina retko se viđaju, budući da su zemlje G7 i Evropska unija zabranile svojim kompanijama da finansiraju, poseduju, koriste ili osiguravaju brodove uključene u trgovinu ruskom naftom ako se prodaje trećim zemljama iznad dozvoljenih cena – 60 dolara za sirovu naftu i 100 dolara za dizel, na primer. Zbog toga se Rusi snalaze drugačije, koristeći brodove poput Oniksa, koji plovi pod zastavom Gabona, ali je registrovan kod privatne emiratske firme poznate po izdavanju sertifikata za sve veći broj plovila koja krše međunarodne standarde bezbednosti i osiguranja. Američka administracija upravo je sankcionisala ovaj tanker, koji je u vlasništvu emiratske kompanije Eco Max FZE, specijalizovane za eksploataciju male flote od šest brodova, ranije korišćenih za isporuku iranske nafte hutističkim mrežama.
Iako Rusija nema problema sa kupcima – većina njene nafte prodaje se iznad dozvoljenih cenovnih limita – ona ne raspolaže dovoljnim transportnim kapacitetima za izvoz svih svojih energenata. „Godine 2022. Rusija je zavisila od zapadnih prevoznika i, generalno, od tankera koji su gotovo u potpunosti osigurani kroz mrežu uzajamnog osiguranja koju pretežno kontrolišu evropske kompanije“, objašnjava Kreg Kenedi, bivši bankar koji je postao analitičar ruskog energetskog sektora na Harvardu. Sovcomflot, najveća ruska kompanija za prevoz nafte, posedovala je značajnu flotu od 75 tankera koji su ispunjavali međunarodne standarde, ali je sankcionisana od strane američkog trezora još u martu 2022. godine. Time je izgubila pristup dolaru, kreditima, zapadnim bankama i osiguranjima, a samim tim i glavnim lukama i kanalima svetske pomorske trgovine. Moskva je tada bila primorana da izgradi paralelnu flotu koja će moći da izbegne sankcije.
Tokom više od dve godine, brodovi Sovcomflota menjali su vlasnike – uglavnom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – dok su armatori jedan za drugim padali pod udar novih sankcija. Tako je Sun Ship Management postao SCF Mgmt Fzco – što otkriva vezu sa Sovcomflotom, bez ikakvog pokušaja skrivanja. Kasnije su ga nasledile kompanije Fornax i Stream Ship Management, koja je u oktobru 2024. godine sama prevozila 19% ruskog sirovog naftnog izvoza. Čini se da sada i ovu firmu zamenjuje peta velika emiratska kompanija, Avebury Shipmanagement.
Iako su UAE bliski saveznici Vašingtona, „oni nisu obavezni da poštuju sankcije. Štaviše, ne zahtevaju transparentno prijavljivanje izvora finansiranja, što omogućava preduzetnicima povezanim s Rusijom da kupuju tankere preko firmi registrovanih u Emiratima“, ističe Ami Daniel. Suočena sa teškoćama u pronalaženju pouzdanih trećih prevoznika i dužim pomorskim rutama, Rusija nije mogla da se osloni samo na recikliranje svojih brodova: bila je primorana da kupuje tankere, uglavnom od kineskih i grčkih vlasnika, koji su rado prodavali svoje dotrajale brodove po visokim cenama. Prema procenama Kenedija, ova flota je brzo dostigla broj od 270 plovila.
Međutim, potražnja za transportom nastavila je da raste, pa je Moskva bila primorana da kupi još više brodova, uključujući i one koji su u toliko lošem stanju da su prema svim pravilima trebali završiti u rezalištima. Kako bi (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
