Razlike u stavovima zapadnih vođa po pitanju Ukrajine postaju sve primetnije: Berlin je najavio da će smanjiti vojnu pomoć, dok London i Vašington razmatraju davanje dozvole Kijevu da ispljuje dalekodometne projektile na rusku teritoriju. A šta je s Moskvom? Nekoliko nedelja posle ukrajinskog napada na Kursku oblast, da li se Kremlj približio pregovaračkom stolu ili se se sve više udaljava od njega?
Upad nekoliko hiljada ukrajinskih vojnika u Kursk početkom avgusta svakako je veliki događaj. Prvi put još od nemačke invazije iz 1941, strane trupe su napale i zauzele rusku teritoriju. Ovaj simbolički pogled na situaciju sa slašću su preneli zapadni mediji. Ruski predsednik Vladimir Putin to vidi kao najveću uvredu, tim pre što je ta vojna operacija sprovedena s dozvolom Vašingtona da se ispaljuju kratkometni američki projektili. No, da li to zaista ukazuje na prekretnicu u ratu u Ukrajini? S vojnog stanovišta, poslednji razvoj događaja na terenu kao da opovrgava tu tezu: ruska vojska pokrenula je kontraofanzivu sredinom septembra i nastavila da napreduje u Donbasu, gde nije proredila svoje snage, kao što se nadao ukrajinski generalštab. Upad Ukrajinaca nije uticao na rusku strategiju. Uveren da je vreme na njegovoj strani u ovom ratu istrajnosti, Kremlj ne menja tempo. Nije predviđeno skorašnje održavanje nikakvih pregovora za razrešavanje sukoba, a najavljeni američki izbori – uprkos široko rasprostranjenoj ideji u Evropi – potpuno su sekundarni u analizama ruskih vlasti. Što se Kremlja tiče, ime stanodavca Bele kuće ne menja ništa u njihovim konfliktnim odnosima s Vašingtonom, odnosima koji imaju strukturni karakter. Pored toga, ruske vlasti sumnjaju – s razlogom – u pouzdanost Donalda Trampa ako ponovo postane predsednik. Iako su zadovoljni njegovim izolacionističkim stavovima, Kremlj strepi da je Tramp spreman na nepredviđene zaokrete prilikom vršenja predsedničkih dužnosti.
Šok, bes, a zatim prelivanje u novu „normalnost“: reakcije u Rusiji na dešavanja u Kursku prošle su brz razvojni put koji podseća na reakcije iz jeseni 2022. prilikom ukrajinske kontraofanzive u oblasti Harkov ili prilikom pokušaja puča Evgenija Prigožina u junu 2023. Društvene mreže – posebno Telegram, koji je u Rusiji pravo sredstvo informisanja – pružile su prostor za najjetkije komentare. „Vojni blogeri“ (военкорЫ), koji su upozoravali na sakupljanje ukrajinskih trupa u oblasti Sumi već krajem jula, ponovo su kritikovali nesposobnost vojnog vrha. Dok se više od 130.000 ljudi evakuisalo iz borbenog područja (više od 10% stanovnika Kurska), pokrenuo se snažan pokret solidarnosti, počelo se s državnim odštetama – u jednokratnom iznosu od 15.000 rubalja (150 evra) – što je najpre izazvalo nerazumevanje i ogorčenost. Ne menjajući pesmu, Kremlj je sa svoje strane želeo da umanji značaj dešavanja. Umesto da kod naroda potpiruje želju da brani „napadnutu otadžbinu“, ruske vlasti se odnose prema upadu Ukrajinaca kao prema prirodnoj katastrofi. No, uprkos prividnoj flegmatičnosti države, stanovništvo je zaista zabrinuto. Prema anketi instituta FOM s kraja avgusta, 48% ispitanika izjasnilo se da su osetili zabrinutost u svom okruženju. Iako je to velik broj, ipak je značajno manji nego u septembru 2022, kada je objavljena delimična mobilizacija (nivo zabrinutosti je tad bio 69%). Zabrinutost se dodatno smanjila tokom poslednjih nedelja.
U sam vrh vlasti ušunjala se sumnja u zvanični narativ o neizbežnoj pobedi Rusije. Oligarh Oleg Deripaska, osnivač grupe Rusal, u intervjuu za Nikkei Asia od 8. avgusta. izjasnio se za nastupanje primirja. (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
