Rusija u Ukrajini koristi vojni „playbook“ iz Sirije: Pet ključnih poklapanja

Žena u trudovima zurila je dok ju je na na nosilima bolnička ekipa iznosila iz ruševina porodilišta koje je uništeno ruskim bombama. Dok se nalazila u drugoj bolnici i osećala da će izgubiti bebu, molila je doktore da je ubiju. Nekoliko sati kasnije i ona i njeno dete su bili mtrvi.

Napad na porodilište u opkoljenom Marijupolju šokirao je svet. Međutim, ovo nije prvi put da su ruske bombe pale na žene dok se porađaju.

Dok ruski napadi pretvaraju ukrajinske gradove u ruševine – ubijajući, povređujući i terorišući hiljade civila – komparacije su napravljene sa Drugim svetskim ratom, ali postoji i mnogo svežiji primer. Taktika, a i neki ruski vojnici, došli su direktno iz građanskog rata u Siriji kom se Moskva pridružila 2015. godine kako bi podržala predsdnika Bašara al-Asada.

Od tog trenutka Rusija je sprovela brutalnu, ali veoma uspešnu kampanju, pomogavši Asadu da preuzmje vlast u gotovo čitavoj zemlji iz ruku pobunjenika. Čitavi gradovi su uništeni, a skoro 25.000 civila je ubijeno u ruskim napadima.

Od Gute, predgrađa Damaska, do velikog kulturnog i ekonomskog centra Alepoa – ruske bombe pogađale su bolnice, škole, prodavnice i redove ljdui koji su čekali hleb. Ruski avioni pomogli su u uspostavljanju kontrole na kopnu, ostavljajući veliki broj žrtava za sobom. Nakon obećanja da će dopustiti civilima da napuste gradove i omogućiti im puteve izlaza, ruska i sirijska vojska su ponekad bombardovale one koji su pokušavali da pobegnu.

Neki posmatrači predvideli su da Putin neće koristiti taktiku iz Sirije u Ukrajini zbog bliskih porodičnih i prijateljskih veze sa druge strane granice. Dok su Sirijci bili daleki i anonimni za većinu Rusa, ljudi u Marijupolju su rođaci, prijatelji i bivše kolege mnogih koji žive u Riusiji.

Međutim, u prethodnih mesec dana mete su bile iste. Bolnice, škole, prodavnice, redovi onih koji kupuju hleb, pozorišta. Ruske trupe su obećale sigurno napuštanje grada, ali su onda napadale civile na putu.

Gardijan je izdvojio pet ključnih elemenata „Sirijske knjige taktika“ koja je primenjena i u Ukrajini.

Odsecanje buntovničkih oblasti

Sirijske i ruske snage opkolile su mnoge gradove u Siriji kako bi ih izgladnjivanjem doveli do predaje, dok su efikasno držali taoce kako bi se njihove snage sukobile sa pobunjeničkim borcima.

Najozloglašenija je bila opsada Alepa 2016. godine. Sirijskim pobunjeicima je prvo odsečen pristup novim zalihama, a kasnije su ulicu po ulicu bile pritiskivane više od šest meseci dok je trajalo neselektivno bombradovanje.

Do 2017. godine, 4.9 miliona Sirijaca kojima je bila neophodna humanitarna popmoć je živelo u opkoljenim teritorijama.

Sada se isto dešava u Marijupolju, gde su ruske snage uhvatile ukrajnsku vojsku u zamku između linije fronta i mora. Dok se borbe nastavljaju, civili su u strahu da napuste grad, a život u njemu je postao kockanje na dnevnom nivou.

Deluje da su ruske snage sličan scenario spremile i za glavni grad Kijev, kao i za Hrkov, ali za sada izglčeda da su ukrajinske snage uspele da održe linije putem kojih dobijaju zalihe.

Civilna infrastruktura

Kao i u Siriji, i u Ukrajini su Rusija i njene saveznice napravile vojne mete od zajednica i mesta na kojima se ljudi leče, obrazuju i obezbeđuju hranu i druge potrebštine.

Namerno gađanje civila je zabranje međunarodnim pravom, ali može biti veoma efikasno. Ono širi teror, ubija volju boraca i uništava zajedice na koje se ljudi oslanjaju kada im je potrebna pomoć.

Za vreme osmomesečne borbe u Alepu, civili su bili povređeni u najmanje 16 napada izvrešenih na bolnice u kojima je stradalo najmanje 143 ljudi. Napadi na bolnice od strane ruskih snaga su prijavljeni i u drugim sirijskim gradovima.

Svetska zdravstvena organizacija je dokumentovala najmanje 43 napada na zdravstvene ustanove u Ukrajini otkako je počeo rat, a 12 ljudi je u njima stradalo. Veliki broj pacijenata preminuo je od posledica nedostatka lekova i adekvatne medicisnke pomoći koje su uzrokovane opkoljavanjem gradova, uključujući decu koja boluju od raka, a koja su zarobljena u Černigu i nemaju pristup lekovima protiv bolova.

Škole su takođe napadnute. U Siriji su učenici ubijani za vreme časova. U Ukrajini je odlazak u školu prekinut, pa stoga nije bilo žrtava u učionicama. Međutim, u Marijupolju je projektil pogodio umetničku školu u kojoj se skrivalo najmanje 400 ljudi.

Kada nema ubijenih, uništavanje škola je udarac u samo srce zajednice. Gradonačelnik Harkova rekao je da je u ovom gradu uništeno 48 škola. Na nivou države – pogođeno je preko 100.

Učestala upotreba neselektivnog oružja

Ruske snage su u Ukrajini često koristile neselektivno oružje kojim su napadali rezidencijalne oblasti, ostavljajući ih u ruševinama.

Marijupolj je pretrpeo najveću štetu, gde je vatra samo pojačala efekat bombi. Međutim, drugi gradovi su takođe napadnuti na isti način, uključujući Volnovahu na istoku zemlje koje je napadnuta na početku rata, a oko 90 odsto grada je razoreno.

Veza sa napadom na Siriju ponovo je jasna. Tamo su ruski vojnici navodno koristili „vakumske projektile“ – veoma snažno oružje čija eksplozija može isisati kiseonik iz vazduha – u više od sto navrata.

Rusija je u obe zemlje koristila neselektivno oružje, uključujući kasetne bombe, kao i raklete namenjene za borbu na otvorenom prostoru.

Rusija je oba rata koristila i kako bi razvila svoju taktiku i iskoristila novo oružje. Ruski ministar odbrane potvrdio je testiranje više od 300 novih tipova oružja u Siriji, a u Ukrajini su navodno korsitili i hipersonične projektile po prvi put.

Humanitarni koridori

Četvrti deo „knjige taktika“ je i najava uspostavljanja humanitarnih koridora. U obe zemlje Rusija je obavestila javnost da će civilima ponuditi puteve izlaza iz oblasti koje su opkoljene i bombardovane, a onda u poslednjem minutu ipak oduzele mogućnost za siguran prolaz civila.

Slike autobusa koji su poslati u misiju spasavanja, a koji su primorani da čekaju dok se nastavlja bombardovanje je prikaz koji je bio čest u Siriji, a ponavlja se i u Ukrajini.

Najteža situacija je trenutno u Marijupolju. Nakon nedelja davanje lažne nade, desetine hiljada ljudi je u kolonama privatnih vozila krenulo ka izlazima iz grada. Oni bez automobila su se našli pred izborom da pešače ili ostanu uništenom gradu.

U Siriji su Rusi nekada objavljivali osnivanje koridora bez dogovora sa međunarodnim organizacijama kakve su Ujedinjene nacije, što bi značilo da nije bilo mogućnosti za nadgledanje ruskih akcija.

„Važna lekcija koju možemo naučiti iz Sirije jeste da nema toga što će sprečiti Rusiju da dođe do vojne i političke pobede“, rekla je Ema Bils, istraživačica na Institutu za Bliski istok u Vašingtonu.

U Siriji je Rusija najmanje sedam puta napala humanitarne koridore, što dovelo do smrti 44 ljudi.

Dezinformacije

Još jedan zaštitini znak „Sirisjke knjige taktika“ je konstantno poricanje i dezinformacije o žrtvama i ratnim zločinima. Do današnjeg dana Rusija nije priznala ubijanje niti jednog civila u Siriji i nema nijedan mehanizam kojim bi izmerila uticaj civila na njene akcije.

Otkako je započela sa invazijom na Ukrajinu, ruska domaća propagandna mašina je počela da zabranjuje čak i obični istinu o nazivanju invazije ratom. Umesto toga koristi se naziv „specijalna vojna operacija“. Putin tvrdi da se njegovi vojnici trude da „denacifikuju“ zemlju čiji je predsednik Jevrej.

Na međunarodnom planu, Rusija je pokušala da porekne neke od zverstava koje su počinili u Ukrajini. Ruska ambasada u Londonu tvrdi da su fotografije žene koja je preminula na porođaju lažne.

Žrtva najagresivnije ruske kampanje u Siriji bla je građanksa grupa za spasavanje „Beli šlemovi“ koja je stekla svetsku popularnost zbog snimanja svojih spasavanja. Međutim, oni su stalno bili optuživani za lažiranje snimaka koje su pravili.

Zapad još uvek nije odlučio kako bi reagovao na to ako bi se scenario iz Sirije nastavio, a stručnjaci kažu da za to postoje velike mogućnosti.