Zbog sankcija avioni ruskih kompanija ne mogu da dobiju originalne delove sa Zapada. Sada jedan Erbas šalju u Iran na servisiranje. Insajderi kažu da je civilna avijacija na putu u propast, piše DW.
Od početka rata u Ukrajini i sankcija protiv Rusije ne samo da ruski avio-prevoznici ne lete na odredišta na Zapadu, nego više ne mogu ni da servisiraju avione evropskih i američkih proizvođača, niti mogu dobiti rezervne delove.
Sada je ruski portal RBC javio da će ruska nacionalna kompanija Aeroflot po prvi put poslati jedan svoj Erbas A330 na servis – u Iran.
To nije iznenađenje jer mnogi ruski avioni bi lako mogli biti zaplenjeni ako bi sleteli u nekoj drugoj zemlji – i to ne zbog sankcija, nego zbog protivpravnog otuđivanja.
Naime, avioni uzeti na lizing su nakon nametanja sankcija naprosto upisani kao ruski avioni – maltene ukradeni. Ako bi takav avion ruske kompanije sleteo u bilo koju zemlju koja sarađuje sa pravosuđem EU i SAD, verovatno bi bio oduzet
Iranci se već dugo snalaze
Iako je stoga logično što Aeroflot svoj Erbas šalje u Iran, ni u samoj fabrici Erbasa uopšte ne znaju šta će Iranci uraditi s letelicom. „Nema nikakvih legalnih puteva preko kojih bi Iran mogao doći do originalnih rezervnih delova“, izjavio je za DW portparol Erbasa.
Slično kao kod rezervnih delova za automobile, na tržištu ima ilegalnih kopija iz Kine, Indije, Turske i drugih zemalja.
Iranci su svakako majstori improvizacije zbog sankcija protiv te zemlje tako da i oni proizvode neke delove za svoju flotu. No mogućnosti su tu ograničene: još krajem 2021. su iranske avio-kompanije priznale da je otprilike polovina njihovih aviona nesposobna za let jer nedostaju delovi.
Za razliku od automobila, kod aviona su propisi mnogo stroži i vodi se tačna evidencija kad je on servisiran i koji delovi su mu ugrađeni jer i svi delovi imaju tačne brojeve proizvođača, čak i kad se ugrađuju polovni delovi. Drugim rečima, avion na kojem se improvizuje nema šansi da dobije dozvolu za let u inostranstvu.
Ali nad nebom Rusije vrede druga pravila, objašnjava nam bivši pilot jedne ruske kompanije koji nakon napada na Ukrajinu živi i radi u inostranstvu, ali ne želi da mu se objavljuje ime.
„Ako neki avion može da leti, ima li razlike gde je servisiran?“, pita se on. „Mislim da je i u Iranu tamo tehničko osoblje dovoljno profesionalno.“
Piloti će radije ćutati
Ruski portal RBC također prenosi da Aeroflot taj svoj Erbas šalje u Iran „kao probu“ i da će videti hoće li onda slati i druge vazduhoplove. I pilot se slaže: po njegovom mišljenju, taj Erbas je ionako već „mrtva ptica“ i ruskoj kompaniji je svejedno hoće li servisna knjižica biti čista.
„S njim će se ionako leteti samo po Rusiji sve dok može leteti ili će ga možda opet poslati u Iran“, kaže on, i dodaje da avion može biti i raskomadan zbog rezervnih delova za druge letelice.
Isto tako, po sopstvenom iskustvu zna da će ruski piloti radije držati jezik za zubima ako lete avionom sa sumnjivim delovima. I tamo je u doba korone mnogo pilota ostalo bez posla, a ni u ovo doba im nije lako.
„Naravno da će tako biti više kvarova. Ali neće biti pilota koji će sesti za upravljač ako važni delovi ne budu radili. Ne možete ni auto voziti bez točka, tako se avion ne može voziti bez određenih sistema“, dodaje on.
No kako se čuje i iz ruskih vazdušnih prevoznika, izbora nemaju: avioni u civilnom saobraćaju moraju proći određen servis nakon tačno određenih sati leta tako da je u prvoj godini rata i sankcija protiv Rusije sigurnost još bila podnošljiva. Ali kako vreme odmiče, to će biti i sve opasnije.
„Neće ih primiti niti Kina“
Pilot nam objašnjava da ni delovi nisu najveći problem, nego softver. „Ako baza podataka navigacije nije ažurirana dva ili tri meseca, to još nije strašno. Ali vremenom se mogu promeniti vazdušni koridori i niko vam neće dozvoliti letove takvim avionom u nekoj civilizovanoj zemlji.“
„Mislim da ni Kina nakon nekog vremena više neće puštati avione u svoj vazdušni prostor bez aktualnih navigacionih podataka“, dodaje naš sagovornik.
Nije problem održavanje tek Erbasova ili Boinga u flotama ruskih prevoznika. Jer i u ruskim putničkim avionima gomila delova dolazi sa Zapada. Tako u Suhoj superdžetu 100 preko tri četvrtine delova stiže iz inostranstva.
Sve to nisu dobre vesti ni za pilote, ni za putnike ruskih prevoznika, misli bivši ruski pilot: „Ruska avio-industrija nema budućnost ovako. Ubrzo ćemo se vratiti u devedesete gde smo imali gomile nesreća.“
Ni pre devedesetih nije bilo sjajno. Aeroflot – koji se u sovjetsko doba zvao Azroflot – je bio rekorder u broju udesa. Od 1949. do 1989. zabeležena je 721 nesreća ove kompanije.
Tagovi
