Ruska sonda „Luna-25“ leti ka Mesecu: Šta se može očekivati?

Usred agresorskog rata protiv Ukrajine, Rusija je ovog petka (11. avgust) lansirala lunarnu sondu – prvu posle nekoliko decenija. „Luna-25” je pokušaj da se ne zaostane, jer je konkurencija poodmakla, piše DW.

Što se svemirskih putovanja tiče, Rusija ima mnogo, mnogo toga da nadoknadi. Poslednja, u to vreme još uvek sovjetska kosmička sonda, „Luna-24“, poletela je na Mesec 9. avgusta 1976. godine. „Luna“ na ruskom znači „Mesec“. Skoro 47 godina kasnije, ruska svemirska organizacija „Roskosmos“ lansirala je ovog petka (10. avgust) još jednu sondu na Mesec: „Lunu-25“. Ime bi trebalo da označava kontinuitet.

Ono što ruskim ušima može da zvuči kao povratak na staze nekadašnje slave, u stvari je više puta odlagan pokušaj da se u novoj trci do Meseca ne izgubi priključak sa SAD, ali i sa Kinom i drugim zemljama.

Luna-25: sovjetsko nasleđe

Nekoliko nedelja nakon početka invazije na Ukrajinu, u aprilu 2022, ruski predsednik Vladimir Putin najavio je da će lunarni program „biti nastavljen“. Rusija bi, prema Putinovim rečima, trebalo uspešno da odgovori na „izazove“ u svemiru, kako bi od njih imala koristi i na Zemlji.

Šef Kremlja je pre svega mislio na „Lunu-25“. Taj veliki lunarni program iz sovjetskog vremena, do sada je postojao više kao „deklaracija o namerama“.

Sovjetski Savez je bio umereno uspešan kada je reč o Mesecu. Ta nekadašnje svetska supersila od 1959. godine je poslala dvadesetak sondi na Mesec kako bi tamo prikupile uzorke tla. Ali, SSSR je izgubio u trci protiv najvećeg rivala, Sjedinjenih Država – u trci da dovede ljude najpre u lunarnu orbitu, a zatim i na površinu Meseca. Zbog neuspeha u izgradnji rakete koja je trebalo da leti do Meseca, program je 1970-ih prekinut.

Šta je cilj ruske misije na Mesec?

Rad na novoj lunarnoj sondi nastavljen je pod Putinom sredinom 2000-ih. Projekat se prvobitno zvao „Luna-Glob“, ali je 2013. preimenovan u „Luna-25“.

Partner u tom programu bila je i Evropska svemirska agencija (ESA), ali je od njega odustala nakon ruske invazije na Ukrajinu. Razvoj svemirske sonde tekao je znatno sporije od planiranog, a tehnički problemi doveli su do njegove revizije, kao i do nekoliko odlaganja lansiranja.

Očekuje se da će putovanje sonde od lansirnog mesta na kosmodromu „Vostočni“ na ruskom Dalekom istoku, pa do površine Meseca trajati manje od nedelju dana. Za razliku od sovjetskih svemirskih sondi, „Luna-25“ neće sleteti na lunarni ekvator, već na manje istražen južni pol Meseca.

Sumnja se da tamo ima leda koji bi mogao da se koristi u budućim misijama sa posadom – na primer kao izvor vode za piće ili goriva. Misija „Lune-25“ trebalo bi da traje oko godinu dana. Prema planovima „Roskosmosa“, uzorci tla uzeće se pomoću hvataljke, tamo će se i analizirati, a zatim će rezultati biti preneti na Zemlju.

Rusija kasnije želi da pošalje i nekoliko pratećih sondi na Mesec – prvo u orbitu, a zatim i na površinu. Međutim, lansiranja tih misija su odložena. „Luna-26“ ne bi trebalo da poleti 2024, već tri godine kasnije, 2027.

Rusija planira sopstvenu svemirsku stanicu

Rusija je, uz SAD i Kinu, jedna od tri najveće sile kada je reč o svemirskim letovima sa ljudskom posadom, ali ona uglavnom koristi sovjetsko nasleđe. Nekakvog novog razvoja gotovo i da nema. SAD su, na primer, pretekle Rusiju kada je reč o satelitima, istražujući uz pomoć njih druge planete i univerzum u celini.

Kao i SAD i Kina, i Rusija planira da pošalje ljude na Mesec. Datum se, međutim, stalno pomera i trenutno se pominje 2030. godina. Upitno je, međutim, da li je i to realno.

Rusija trenutno nema ni raketu za lansiranje, niti svemirski brod za dolazak do Meseca. Projekti postoje samo na papiru. Rat u Ukrajini verovatno će to još više otežati.

S druge strane, SAD planiraju da obnove letove na Mesec verovatno već 2024. ili 2025. godine. Program „Artemida“ u završnoj je fazi. Nekoliko godina kasnije, Kina takođe želi da pošalje ljudsku posadu na Mesec.

Jasno je da, nakon okončanja rada Međunarodne svemirske stanice (ISS), Rusija želi da izgradi sopstvenu svemirsku stanicu. Predviđeno je da preliminarni radovi na tome počnu 2024. godine. Moguće je da će Rusija nastaviti da upravlja ISS-om zajedno sa drugim nacijama, a da će istovremeno izgraditi i sopstvenu stanicu. Svemirska istraživanja su jedna od retkih stvari u kojima Rusija još uvek sarađuje sa Zapadom.

Saradnja sa Kinom umesto sa Zapadom

Ali, čak i pre napada na Ukrajinu, postojali su znaci razilaženja Rusije i Zapada oko saradnje u svemiru. Rusija je 2021. najavila izlazak iz projekta „Deep Space Gateway“ koji predvode SAD. On predviđa izgradnju svemirske stanice u lunarnoj orbiti.

Umesto da sarađuje sa Zapadom, Rusija sve tešnje sarađuje sa Kinom, uključujući i svemirska putovanja. Između ostalog, planirana je i izgradnja rusko-kineske naseobine na Mesecu – do 2035. godine.