Iz politike sankcija koje su usledile kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu rađa se novi ekonomski poredak u svetu, kaže za Nedeljnik jedan od najvećih svetskih stručnjaka za pitanje nejednakosti i profesor na Gradskom univerzitetu u Njujorku Branko Milanović.
Mnogi su kritikovali Srbiju zbog politike sedenja na dve stolice. Šta je ovo pokazalo: da može da se sedi i da je to poželjno ili da se ipak treba opredeliti za jednu?
Srbija je u neku ruku sedela i na četiri stolice, uključujući tu i EU koja je bila malo različita od SAD, plus Kinu. Niko nije očekivao ovakav rasplet okolnosti. Na kraju krajeva, 24 sata pre invazije, većina političara nije očekivala da će doći do napada na Ukrajinu. Mislim da je politika balansiranja prihvatljiva politika, ali sada jedna od tih stolica više ne postoji. Ruski politički i ekonomski uticaj je u značajnom padu. Ostaje dakle Zapad i u neku ruku Kina koja jeste velika sila i koja prvi put ima politički uticaj na događaje u Evropi. Sada svi očekuju kakav će biti stav Kine u odnosu na Rusiju i tu se Kina pokazuje kao akter u unutarevropskim stvarima. Prvi put u istoriji.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 24. marta
Svi čitaoci na poklon dobijaju Mond diplomatik na srpskom jeziku
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
Bobby
Без обзира на висину ауторитета, тврдити да Русија као значајан политчки и економски фактор за Србију, не постоји, је више него претенционзно. Разумљиво је да се висина ауторитета на Западу гради управо пропорционално броју изречених глупости у погледу Русије, али ипак не треба претеривати, тј. бар мало аргументације не би шкодило. Многи су "закопавали" ту земљу пре времена и потом су се из својих заблуда будили врло изненађени Елем, прва и основна "нога" те столице је политичка подршка Србији у СБ УН, и Русију из СБ УН нико није, нити ће, избацити, осим ако Бранко нешто зна и чува као тајну само за себе ? Та институција колективне безбедности је била сведоком многих ратова, и на жалост, биће сведоком још много њих. Ту ће Русија бити и остати, за разлику од колоквијалних западних организација типа Г20, или Савет Европе. Да, из њих је искључена, али у онима у којима је и Србија била члан, у њима није ни могла да капитализује било какву руску подршку, ни до сада. Стога је нејасно, шта је ту "нестало" ? Друга "нога" утицаја је наоружање. Тај утицај дели судбину тренутно покиданих логистичких веза, али у перспективи, нема никакве шансе да нестане. Из простог разлога што су у Србији потенцијални непријатељи јасно дефинисани, а наоружавати се оружјем непријатеља, ради будуће одбране од њих је ноторна глупост. Појединачни случајеви бацања пара из буџета, по налогу председника републике су само доказ његове позиције као уцењеног и купљеног човека, и ништа више од тога. Наоружавање са Далеког истока је могуће, али у овом случају би изискивало огромне трошкове. Значи, како год било, остаје и тај утицај. Следећа "нога" је нафта. Ако Бранко зна, нека каже где ће свет, па онда и Србија у свом огромном делу куповине, да нађе 13% светске годишње потрошње нафте, коју Русија извози ? Како ће то неко трећег произвођача у свету и првог извозника нафте, да замени ? Видели смо смркнута лица Арапа у разговорима са Џонсоном, Бајдену се ни не јављају на телефон,... итд. Могуће и да Запад одлучи да помре од глади у тој совојој сулудој санкциоманији, али за Србију то само значи "ко је луд, не буди му друг". Онај ко има доказане резерве за експлоатацију нафте са трентуним стопама раста у следећих 35 година, није и не може нестати за свет као економски фактор, тиме још мање за Србију. Изгледа и да ће та трећа "нога" стајати још дуго и то врло чврсто. И нека буде на крају, и четврта, која се зове гас. Не треба трошити сувишне речи, осим да су у Русији доказане резерве за експлоатацију од преко 100 година. Сама помисао било кога да Русију искључи као снабдевача граничи се са лудилом. Што се Норвежана тиче, нити желе, нити могу то да надоместе. Катар и земље у околини, такође. Све остало су количине које не прелазе значај симболике. Стога, како за Европу, тако и за Србију, и та ће "нога" још дуго трајати, па нека је неко назива како жели или економским, или политичким утицајем. Како се да закључити, та "столица" још увек има све четири "ноге", стоји и стајаће, без обзира на логистичке проблеме, још врло дуго. Да, многима то смета, поготово на Западу, али наручене анализе "експерата" у стилу wishful thinking нису пут за промену тог стања. У крајњем, и да нека "нога" отпадне, то би било ништа мање до "троножац" као замена, а математички је он још стабилнија. А сва је прилика да ће се пре нека нова додати. У најкраћем, ништа још увек није нестало, и "столица" је још увек ту, а када ће и да ли ће уопште да нестане, остаје и даље отворено питање, без обзира на Бранкову жељу и ауторитет, да га (пре времена) затвори.