Da li je jedno pismo dovoljno da pokvari planove evropskih lidera?
Uoči samita Evropske unije, za čije se održavanje 14. i 15. decembra, sve aktivno priprema, povodom kojeg se daju „ohrabrujuće“ i „pozitivne“ izjave i procene – predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, stiglo je jedno pismo.
Pismo koje je, ne može se reći potpuno, ali dovoljno uprskalo stvari.
Mišel je predsedavajući predstojećeg samita, glavna tema (na samom vrhu agende) je Ukrajina, a pismo je iz Budimpešte.
Poslao ga je Viktor Orban, koji insistira da se upravo ta tema – pokretanje pregovora o prijemu u Ukrajine u EU i finansijska pomoć (od 50 milijardi evra) Kijevu skinu sa dnevnog reda.
„Potrebna je strateška diskusija o evropskoj budućnosti Ukrajine, a forsiranje ove odluke bi moglo da uništi jedinstvo Evropske unije“, napisao je mađarski premijer.
Ali izgleda da se lideri EU više brinu da je Orban epicentar koji bi mogao da naruši to jedinstvo.
Odluke kao što je proširenje zajednice, ili revizija njenog dugoročnog budžeta mogu se doneti samo jednoglasno, uključujući svih 27 zemalja članica.
„S poštovanjem vas molim da ne pokrećete odlučivanje Evropskog saveta o ovim pitanjima u decembru, jer ne bi bilo konsenzusa, i to bi neizbežno dovelo do neuspeha. Lideri moraju da izbegnu ovaj kontraproduktivni scenario zarad jedinstva, naše najvažnije imovine“, rekao je Orban, otvoreno skrenuvši pažnju na to da će Mađarska staviti veto na bilo kakve pokušaje pregovora o prijemu Ukrajine u EU.
A nije ovo bio prvi put da je Mađarska zapretila blokiranjem odluka o Ukrajini.
Članstvo ove zemlje u EU ne bi bilo u interesu Mađarske, prema Orbanovim rečima, pre svega zato što je Kijev „svetlosnim godinama udaljen od pridruživanja“.
Osim što koči ukrajinsko pitanje, i što je jedan od najbližih saveznika Rusije, dakle protivnika evropskih sankcija Rusiji – Orban je u sukobu sa Evropskom komisijom i zbog drugih njegovih stavova i radnji.
Zbog podrivanja nezavisnih insitucija, ograničavanja ljudskih prava, zabrinutosti zbog korupcije i zloupotrebe evropskih fondova, Brisel je zamrznuo preko 20 milijardi evra koje su bile namenjene Budimpešti.
Deo sredstava je u međuvremenu odmrznut, a planirano je da se na decembarskom samitu EU odmrzne još dobar deo, oko 10 milijardi evra, ako Mađarska uspe da reformiše pravosuđe.
Orbanovi kritičari to najavljeno odmrzavanje doživljavaju kao pretnju: „evropski lideri bi mogli da odmrznu sredstvan Budimpešti, kao naknadu za njen pristanak da pregovori o članstvu Ukrajine počnu“, prenosi Gardijan.
Danijel Frojnd, član iz Zelenih u Evropskom parlamentu, i žestoki kritičar Orbana, pozvao je EU da „ne popušta“.
„Mađarska vlada nije izvršila reforme. Novac ne sme da im se daje, a ako komisija odluči suprotno, to je samo iz jednog razloga, a to je pokušaj da umire Orbana koji je potpuno posrnuo sa svojim pretnjama o vetu.“
Iako su Brisel i Budimpešta mesecima pregovarali i sarađivali na mađarskim zakonodavnim reformama, i iako je Evropska komisija konstatovala da je Mađarska mnogo postigla, civilne organizacije iz ove evropske članice ne bi se baš složile s tim.
U zajedničkoj analizi objavljenoj sredinom novembra, šest vodećih mađarskih civilnih organizacija, navele su da je „paket reforme pravosuđa suštinski manjkav i da se tri od četiri pravosudne mere neispravno sprovode„.
Osim po ovim pitanjima, Mađarska je poznata i po diskriminaciji LGBT osoba i gušenju njihovih prava. Tamo je 2022. održan referendum o „zaštiti maloletnika“ koji počiva na anti-LGBT zakonu iz 2021. godine. Na taj način poništene su kampanje svih nevladinih organizacija na ovu temu.
To je samo jedan deo radnji na štetu ljudskih prava. Mađarska još uvek nije ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama. U Budimpešti su 2022. godine održani protesti žena, koje su se usprotivile protiv uredbe koja je zahtevala da žene koje žele abortus – prvo dostave izveštaj lekara da su slušale otkucaje srca fetusa.
Izveštaj koji je objavila Državna revizorska sluba, pod nazivom „Da li se ružičasto obrazovanje dešava u Mađarskoj“, upozorio je da bi prekomerna zasupljenost žena mogla da izazove „demografske probleme“. Zbog svega toga, tamošnji akademici često kritikuju stereotipnu retoriku na račun žena. Takođe, i prosvetni sindikati su se obratili Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) zbog toga što „vlada pokušava da ograniči njihovo pravo na štrajk“.
Ništa manje surovo se ne postupa ni sa migrantima. Evropski sud za ljudska prava je pošle godine presudio da je Mađarska prekršila pravo na privatnost Roma, kada su lokalne vlasti sprovele nezakonite inspekcije njihovih domova.
ESLJP je doneo više presuda protiv Mađarske, zbog „nezakonitog zadržavanja tražilaca azila u tranzitnoj zoni između Srbije i Mađarske“, ali i zbog kršenja zabrane kolektivnog proterivanja, i vračanja grupa koje su tražile azil u Srbiju.
Sve ove stvari predstavljaju prepreku za jedinstvo i uspeh Evropske unije. A dok evropski lideri čekaju decembarski samit, mađarski lider ih je stavio u opasnu dilemu: Da li im je, više od principa, stalo do toga da pomognu Ukrajini i mogu li, za uzvrat, ponovo da oproste svom „malom vragu“ i odmrznu pomoć Mađarima?
Tagovi
