Šta vam je falilo tokom pauze? Da li je čudno čekati skoro 30 godina na album?
A. Ž.: To u stvari nije bila pauza, nego prekid, procep u vremenu, sa idejom ponovnog uspostavljanja kontinuiteta kad za to dođe vreme. U tom smislu, protekle godine su samo bile korisne, jer se originalnom besu i energiji priključilo iskustvo. Tako je uspostavljena harmonija koja je dovela do albuma „Kvog!“.
A. T.: Meni je ta pauza proletela. Jedva čekam drugi album. Vremena bar imamo.
Ko dolazi na nove koncerte? Ko se sve obradovao vašim reunionom?
A. Ž.: S.T.R.A.H. – kao i svaki novi bend koji je objavio prvi album – trenutno prolazi kroz fazu upoznavanja, s jedne strane, i potvrđivanja poznanstva, sa druge. Zahvalni smo svakome ko nas se seća i kome je ono što smo nekada radili nešto značilo, kao i svakome koga ovo što danas radimo zainteresuje i podstakne na bilo koji oblik razumevanja i podrške.
A. T.: Vidim na koncertima lica prijatelja, a prepoznajem i neka kojih se maglovito sećam iz davnih dana. S druge strane, volim reči mojih ćerki, tinejdžerki, koje su mi nakon prvog koncerta S.T.R.A.H.-a na kom su bile ushićeno rekle: „Tata, ovo je, kako bismo mi deca iz novobeogradskih blokova rekli: ‘Do jaja!'“
Kako je bilo raditi sa Kojom? Šta je doneo, a šta je odneo od prvih zamisli albuma?
A. Ž.: U smislu razmišljanja o muzici i transformacije ljubavi prema muzici u konkretan zvuk uz puno očuvanje integriteta, Koja je neko ko je stigao dalje od bilo koga sa ovih prostora, a sjajno stoji i u svetskoj konkurenciji. On je savršeno razumeo šta bi S.T.R.A.H. trebalo da bude. Ako ste u stanju da uzvratite razumevanje, saradnja sa njim je ozbiljna, zabavna, uzbudljiva i neobično prijatna.
A. T.: Fasciniralo me je Kojino enciklopedijsko poznavanje muzike. Kao perfekcionista, odmah je uvideo svu nesavršenost mog sviranja i insistirao je da budem bolji no što jesam. Besneo sam zbog toga i beskrajno mu hvala na tome.
Šta je ono što ima rokenrol a nema ono drugo čime se bavite, bilo da je to novinarstvo, bilo druga vaša profesija?
A. Ž.: Sve se, u granicama mojih mogućnosti, poklapa sa glavnom premisom specifične rokenrol etike — odsustvom laži.
A. T.: Slažem se. I jedno i drugo moraju se odazivati na reč – Istina.
Tagovi
