S više vegetacije i senke Pariz bi da se bori s opasnim vrućinama koje prete i Amsterdamu i Zagrebu

(Beta) – Raščišćavanje ulica od nepotrebnih objekata, postavljanje platnenih površina za osenčavanje i stvaranje senki na drugi način, farbanje krovova i sađenje brzorastuće vegetacije su sredstva kojima Pariz, gusto izgrađen i popločan gotovo s kraja na kraj, pokušava da se prilagodi rastućim toplotnim talasima, piše agencija AFP.

Posebna grupa izabranih francuskih zvaničnika dala je 85 preporuka za te i druge mere jer bi, po prognozama, „Pariz mogao da pre 2080. godine doživljava toplotne talase u proseku 34 dana godišnje, a u deceniji posle 2010. ih je bilo po 14“.

Prosečan broj tropskih noći, tokom kojih je temperatura iznad 20 stepeni, mogao bi da se poveća sa pet na 35 godišnje, piše u izveštaju kojeg je videla agencija AFP.

U tako gusto urbanizovanom gradu sa više od 80 odsto njegove provršine na kojima su kamen,  beton i asfalt, krovovi su od pocinkovanog lima, a svuda je uticaj ljudske aktivnosti, „generiše se dodatno povećanje temperature između osam i 10 stepeni Celzijusa u poređenju s njegovom okolinom, posebno noću“, podvlači misija zvaničnika završena prošle nedelje u izveštaju „Pariz na 50 stepeni Celzijusa“.

Zvaničnici preporučuju uklanjanje asfalta s parkinga i biciklističkih staza i zamenu travom ili „zatravnjenom kaldrmom“, a za „fasada koje su najizloženije“ toploti predlažu ozelenjavanje „biljkama-penjačicama koje ne zahtevaju održavanje, a zasađene su u tlo“.

Savetuju da se „veliki trgovi i avenije zasenče pergolama i senčarima s vegetacijom“, arkadama ili čak „velikim zasenčavanjem platnima pojedinih potpuno popločanih trgova, po uzoru na ‘suncobrane’ na trgovima Medine“ u Saudijskoj Arabiji.

Na zgradama Pariza, misija koja se delimično oslanja na program socijalističke gradonačelnice Ane Idalgo, preporučuje razvoj „kolektivnih krovnih terasa“ s kolektorima za kišnicu, „otpornom“ vegetacijom i proizvodnjom obnovljive energije korišćenjem sunca i vetra.

Tamo gde to nije moguće, grupa poziva da se „ravni, a neistorijski“ krovovi oboje „svetlim premazom“ koji odbija zračenje sunca.

Uz zahtev da plivanje u Seni na čijem se čišćenju radi, mora biti omogućeno i posle Olimpijskih igara 2024, pariski izabrani zvaničnici žele da se umnože mesta za takvo osveženje.

Izabrani zvaničnici iz svih političkih grupa takođe traže „pripreme za mogućnost nastanka ‘kupole vrućine’ nad ​​Parizom“, te predlažu „utočišta“ za noćenje kao što su podzemni prolazi i garaže i napuštene stanice metroa.

Ove preporuke trebalo bi se pretoče u dva dokumenta na kojima upravo radi levičarska izvršna vlast: u gradski urbanistički plan i klimatski plan, koji, kako je najavljeno, moraju biti predstavljeni Gradskom veću u junu i julu, zaključuje AFP.

Francuski sajt www.thelocal.fr piše da toplotni talasi širom Evrope postaju sve češći, a da je Pariz, po nedavnoj studiji koju je objavio „Lancet Planet Health“, evropski grad s najvećim rizikom od smrti uzrokovane toplotom.

Studija je analizirala podatke iz 854 grada i urbanizovana područja širom Evrope od januara 2000. do decembra 2019. kako bi se analizirale stope smrtnosti usled ekstremnih temperatura.

Pariz prednjači među evropskim gradovima po uticaju visokih temperatura na stopu smrtnosti i to u svim starosnim grupama. Studija je pokazala da je u Parizu smrtnost ljudi od 85 i više godina 1,6 puta verovatnija zbog toplote.

Posle Pariza, Amsterdam i Zagreb slede po najvećem riziku od smrti uzrokovane toplotom, prenosi francuski sajt.

Stručnjaci su ukazali na nekoliko faktora zbog kojih je glavni grad Francuske najopasniji u Evropi po mogućnosti smrti uzrokovane toplotom. Prvo, podaci su uključivali uticaj toplotnog talasa 2003. godine, koji je posebno teško pogodio Francusku: od posledica ekstremne vrućine umrlo je između 15.000 i 19.000 ljudi.

Međutim, zbog faktora kao što je efekat „urbanog toplotnog ostrva“ koji uzrokuje da se veliki gradovi zagrevaju brže od manje urbanizovanih područja, Pariz je ponekad 10 stepeni Celzijusa topliji od okolnih predgrađa i urbanih područja, prema sajtu „20 minuta“ (www.20minutes.fr).

Tokom toplotnog talasa 2003. godine Pariz je zabeležio višak mortaliteta od 141 odsto zbog visokih temperatura, u poređenju sa 40 odsto viška smrtnosti u malim i srednjim gradovima u Francuskoj u to vreme, prenela je francuska televizija BFMTV (www.bfmtv.com).

Deo razloga zašto je Pariz toliko patio od visokih temperatura su mnogobrojni krovovi prekriveni pocinkovanim limom koji zadržavaju toplotu, a gradu nedostaje zelenih površina, dok velike betonske i kamene površine zadržavaju više toplote.

Kao odgovor na toplotni talas iz 2003. godine, Pariz je napravio „Klimatski akcioni plan“ da bi ograničio uticaj toplotnih talasa. Ciljevi plana su da Pariz sve manje bude „ostrvo toplote“ i da na kraju, do 2050. godine, postane „ugljenično neutralan“.

Grad planira da investira u ozelenjavanje i sadjenje drveća, uz inovativne planove kao što su izgradnja „urbanih solarnih elektrana“ i postavjanje knstrukcija za zasenčavanje javnog prostora čak i u parkovima.

Sada, tokom toplotnih talasa, gradska vlast Pariza objavljuje interaktivnu mapu koja pokazuje ljudima gde mogu da odu da se rashlade, a održava i baze podataka o svojim starijim stanovnicima, uz redovne telefonske pozive tokom perioda velikih vrućina da proveri kako su.