Bila je ona jedna pesma, i dobro je što je niko više nigde ne pušta, sem iz zafrkancije, pesma što je na naj-kič mogući način – a sve što je patriotsko zato što je plaćeno, i što je plaćeno zato što je patriotsko, i ne može biti ništa drugo do običan kič – govorila o ljubavi prema otadžbini i ljubavi prema armiji.
Vojska je ta koja nas, tako nas je učila pesma, tako su nas učili još kada smo bili mali, u onom prošlom sistemu, pa u jednom još gorem sistemu koji je zamenio loš sistem, vojska je ta koja nas štiti, zbog koje se osećamo sigurno, zbog koje i domaćin na selu i onaj u gradskom soliteru mirno spusti glavu na jastuk i sklopi oči, znajući da grozni neprijatelj neće provaliti naše granice i ugroziti našu nejač.
Na toj izanđaloj premisi, uostalom, i svaka vlast koja želi da podiđe konzervativcima ubira poene: što jača vojska, to jača zemlja; što bolja vojska, to bezbedniji Narod. Tako ga i izgovaraju, Narod, sa velikim N, a svaka takva reč koja se izgovara sa velikim slovom ne može biti ništa drugo do obična manipulacija, do najobičniji šund.
Ovo je priča o sigurnosti i bezbednosti. Ovo je najmanje priča o jednom subotnjem izletu, ali njime počinje, taman koliko i pesmom o ljubavi prema otadžbini. Ovo je priča o tome da smo neki od nas i dalje živi, da pišemo o subotnjim izletima; a da neki od nas više nisu.
Subota, dakle. Subota nije dobar dan za početak rata, posebno ne subota u najraniju ranu jesen. Subotom bi samo da nađeš neku lepu prirodu, ili roštilj i društvo koje se nadvikuje preko pune vangle, ko kako voli; ali posle svakih desetak kilometara prema Šumadiji bismo se pogledali – da nije ipak negde počeo rat, samo nam nisu javili. Bili smo na auto-putu, i bilo je bizarno, i bilo je opasno. I nismo se osećali nimalo sigurno.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 663
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT 10
Tagovi
