SAD su u sredu ocenile da je osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž koji je sada slobodan po neuobičajenom sporazumu sa američkim vlastima o priznavanju krivice za delo za koje mu se računa da je zatvorsku kaznu izdržao u pritvoru Velikoj Britaniji, doveo ljude „u opasnost“ 2010-ih godina objavljivanjem hiljada poverljivih državnih podataka i dokumenata SAD.
„Objavljeni dokumenti dali su identifikacione informacije o pojedincima u kontaktu sa Stejt departmentom, uključujući opozicione lidere, aktiviste za ljudska prava širom sveta, koji su bili izložene riziku zbog obelodanjivanja tih podataka“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
„To je takođe omelo sposobnost američkog osoblja da gradi odnose i da vodi iskrene razgovore“, dodao je Miler.
U sredu je Asanž (52) pušten na slobodu posle kratkog ročišta u američkom saveznom sudu u Sajpanu, na Severnim Marijanskim ostrvima, gde je priznao da je pribavljao i objavljivao američke vojne tajne. Vratio se u Australiju, svoju zemlju porekla.
Po sporazumu, taj bivši informatičar se izjasnio krivim za kovanje zavere za dobijanje informacija o nacionalnoj odbrani i za njihovo otkrivanje, za šta je kažnjen s pet godina zatvora, ali tamo nije dospeo jr je taman toliko donedavno bio u ekstradicionom pritvoru u Velikoj Britaniji, te je tako odmah pušten na slobodu.
Američko pravosuđe ga je gonilo jer je od 2010. objavio više od 700.000 poverljivih dokumenata o američkim vojnim i diplomatskim aktivnostima, posebno u Iraku i Avganistanu.
Asanža njegove pristalice vide kao „heroja slobode govora“, ali njegovi kritičari ga optužuju što je objavio velike količine vladinih dokumenata bez ikakvog filtriranja.
U to vreme, Stejt department je „morao da učini sve kako bi sačuvao ljude od opasnosti“, podvukao je Miler ne iznoseći detalje.
Portparol Stejt departmenta je odbio da komentariše sporazum pravosuđa s Asanžom i pregovore s Australijom, posebno one koji su omogućili da se razreši ova pravna saga koja je trajala skoro 14 godina.
