SAD: „Kako se približiti Latinskoj Americi?“

Da li to što Vašington u poslednje vreme šalje blage tonove prema Venecueli i Kubi znači da SAD preispituju svoju politiku u Latinskoj Americi? Američka vlada najavila je ublažavanje dela sankcija protiv Venecuele. Naftna korporacija Ševron dobila je dozvolu za razgovore sa venecuelanskom naftnom kompanijom PDVSA.

Ali ti „razgovori“, kako navode američki izvori, izričito i do daljeg isključuju mogućnost dobijanja dozvole za izvoz i eksploataciju venecuelanske nafte. Ublažavanje sankcija povezano je s nastavkom dijaloga između opozicije koju predvodi Huan Gvaido s jedne i aktuelne vlasti sa šefom države Nicolasom Madurom s druge strane.

Pozitivan potez?

Ševron je poslednja velika američka naftna kompanija koja posluje u Venecueli. Ona je prisutna u toj zemlji još od 1920-ih. Dnevna proizvodnja 2019. iznosila je oko 200.000 barela nafte, ali je, nakon sankcija koje je uvela Trampova administracija, ta brojka pala na nulu. Zbog dotrajalosti proizvodnih pogona u Venecueli neizvesno je koliko će vremena biti potrebno da se ponovno pokrene proizvodnja nafte.

Ono što još više brine analitičare, jesu političke implikacije zbog sporog ukidanja sankcija. „Ovaj korak Sjedinjenih Država veoma je pozitivan za sve i mogao bi konačno da otvori proces demokratske tranzicije u Venecueli“, ocenjuje za DW Ana Solic de Štange, bolivijska politikološkinja sa Bundesverovog univerziteta Helmut Šmit. Za SAD bi, kaže, to približavanje donelo nekoliko prednosti: mogla bi ponovo da se uvozi venecuelanska nafta, a time bi se suprotstavile ruskom uticaju u Latinskoj Americi i istovremeno promovisale demokratsku tranziciju u Venecueli, smatra Soliz de Štange.

Protivljenje u Sjedinjenim Državama

Međutim, odluka Bajdenove administracije da bar malo odškrine vrata, odnosno ublaži sankcije Madurovom režimu, već je naišla na velike kritike u Sjedinjenim Državama. Republikanski senator Marko Rubio i demokrata Bob Menendez, predsednik Odbora za spoljne poslove u Senatu, odmah su izdali odvojena saopštenja u kojima oštro kritikuju Bajdenovu vladu. Rubio je optužio američkog predsednika da time „jača nelegitimne, korumpirane režima na našoj hemisferi koji potkopavaju nacionalnu bezbednost“, dok je Menendez ocenio da je reč o „propaloj strategiji davanja Maduru pregršt nezasluženih poklona samo da bi njegov režim obećao da će sesti za pregovarački sto“.

Politički pritisak kojem je Bajden izložen u SAD ne treba potcenjivati, smatra Ginter Majhold, stručnjak za Latinsku Ameriku iz nemačke Fondacije za nauku i politiku (SWP). „Obe strane ulaze u ovu priču s minimalnim rizikom. Drugim rečima, svako zna s kim ima posla, zna da se u Venecueli vrlo brzo mogu dogoditi nepredvidljive promene i da bi politički pritisak na domaćem planu u SAD veoma brzo mogao da rezultira odustajanjem od inicijativa usmerenih ka ublažavanju sankcija“, kaže Majhold za DW.

U svakom slučaju, radi se o opreznom pokušaju ponovnog pokretanja razgovora s mrtve tačke između opozicije i vlade u Venecueli, dok se u isto vreme signalizira da su SAD zainteresovane za tamošnje rezerve nafte i da Vašington, iz geostrateških razloga, ne želi da ih ustupi Kini i Rusiji.

„Sveamerički“ samit

Gotovo istovremeno s najavljenim popuštanjem sankcija protiv Venecuele, američka administracije je prošlog ponedeljka odlučila i da ublaži sankcije protiv Kube. Reč je prvenstveno o olakšavanju putovanja Kubancima.

Ublažavanje sankcija Kubi i Venecueli događa se uoči devetog „Samita Amerika“ (Summit of the Americas), koji će se od 6. do 10 juna održava u Los Anđelesu. Ti svojevrsni „sveamerički samiti“ u početku su bili sazivani ad hok, a kasnije su postali redovni. Na njima prisustvuju šefova država i vlada sa oba američka kontinenata. Ovoga puta, nekoliko predsednika latinoameričkih zemalja, uključujući i predsednika Meksika Andresa Manuela Lopeza Obradora, uslovilo je svoje prisustvo time da se na samit pozovu i Nikaragva, Venecuela i Kuba.

„SAD su pod pritiskom da obezbede da njihov samit u Los Anđelesu ne propadne u potpunosti“, kaže Ginter Majhold. Zato i „pokušavaju da stvore pozitivno raspoloženje“. U mnogim medijima moglo se pročitati da je samit loše pripremljen, pa Vašington sada „pokušava da popravi štetu“, kaže nemački stručnjak.

Latinska Amerika ne želi da bude uvučena u sukobe

Opšta politička klima u vezi s ratom u Ukrajini ujedno podstiče kritike na račun SAD zbog njihove nadmoći u regionu. „Ako ispravno protumačim stav koji prevladava u Latinskoj Americi, onda vidimo da većina vlada poručuje kao prvo da ovo nije njihov rat, a kao drugo, da ne žele da budu uvučene u tabore“, kaže Majhold. Većina zemalja tog regiona želi da se slobodno kreće između velikih sila i na taj način ostvari određene prednosti.

„Nikakvo flertovanje Sjedinjenih Država s tim zemljama neće promeniti njihov stav. Bez obzira na to da li su orijentisane levo ili desno, jedini konsenzus koji među njima vlada jeste da ne žele da postanu mesto sukoba velikih sila“, objašnjava Majhold.

Pa ipak, Ana Soliz de Štange gaji oprezni optimizam kada je reč o Venecueli. Ona smatra da vlada SAD pokazuje da može da deluje pragmatično. „Ekonomske sankcije nisu postigle svoj cilj, nisu srušile Madurovu vladu. Naprotiv, delovale su kontraproduktivno i oterale Venecuelu u naručje Kine i Rusije.“ Zato bolivijska politikološkinja ponavlja da ovo približavanje, uz navedene uslove, otvara šansu za demokratsku tranziciju u Venecueli. Tajming je, tvrdi, dobar: do održavanja predsedničkih izbora u Venecueli 2024. još ima vremena da se sa Madurom ispregovaraju pošteni uslovi za opoziciju.