Pre neki dan mi je došla drugarica koja ne živi u Srbiji i koju nisam videla skoro dve godine. Tačnije, kada smo se videle poslednji put, nisam ni slutila da ću krajem te godine ostati trudna. Znala sam da to želim ali ne i kada ćemo u tom naumu uspeti. Ona je o mom stomaku koji raste i kasnije o bebi koja je iz njega izašla znala vrlo malo, tek ponešto, preko telefona. Kada smo se čule, pričale smo o Beogradu, o našim momcima, o poslovima, knjigama… Tek bi se pred kraj setila da pita za bebu ali pitala bi onako kako se pita kakvo je vreme napolju ili koliko je sati. Nekako kao da nije bila sigurna da ona stvarno postoji, da se to zapravo desilo. Da ću kad završim razgovor ići da uspavam svoju, pravu pravcatu bebu ili da upravo dok razgovaramo, malo okruglo dete leži u mom krilu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 689
