U jednom od prethodnih emisija Utisak nedelje Olje Bećković, gosti, dramski pisac Biljana Srbljanović i arhitekta Dragoljub Bakić poveli su polemiku o mešanju vlasti u različite struke.
Olja Bećković pitala je Biljanu Srbljanović o njenom učešću u Savetu za kreativne industrije premijerke Ane Brnabić i o komentarima dela javnosti da je na taj način dala legitimitet nedemokratskoj vlasti, što je Srbljanović negirala.
Ona je rekla da je arhitekta Bakić u Titovo vreme napravio remek dela, poput zgrade „Galenike“, halu „Pionir“, i pitala ga da li je tada bilo medijskih i drugih demokratskih sloboda.
„Vi ste napravili urbanistički potez koji je za generacije kasnije, ali mi ne možete reći da je bilo medijskih sloboda i demokratije za vreme Tita“, rekla je ona.
Arhitekta Dragoljub Bakić kazao je da je za vreme Tita bilo stvaralačke slobode koju generacije i generacije neće imati nikada.
„Mi smo u to vreme imali tu slobodu“, kazao je Bakić.
Biljana Srbljanović je tada rekla da su i njemu mogli da kažu, ovo nije demokratska zemlja, zašto vi radite sa njima.
„Da li je to bila diktatura za vreme Broza?“, pitala je ona.
„Jeste, naravno. Ali oni se u struku nisu mešali. Oni su poštovali struku. To je velika razlika. Bila je diktatura za diktaturu, ali mi smo mogli da gradimo zemlju, slobodno stvaramo, sve struke, a to mnogo znači. Sada se u tu struku mešaju nekompetentni ljudi. To je velika razlika“, odgovorio je Bakić.
Na ovu temu, Biljana Srbljanović se detaljnije osvrnula i u kolumni za dnevni list „Blic“ navodeći da se u struku, vlast uvek mešala.
„Sad mi kažu, jeste bilo gadno vreme, nije bilo slobode, nije bilo demokratije, ali se Tito nije mešao u struku. Pa neće biti…“, napisala je ona. „U struku, svaku struku, vlast se mešala uvek. Tito jeste birao najbolje arhitekte, ali je istovremeno otpuštao i zatvarao profesore univerziteta, svojeručno nas vodio u ekonomsku propast, progonio intelektualce, novinare, umetnike. Tito je dao da se gradi moderna arhitektura, ali je istovremeno zabranjivao Živojinu Pavloviću da predaje i snima, zatvarao Lazara Stojanovića i Boru Pekića, postavljao, po isključivoj partijskoj podobnosti, sve rukovodioce svih vodećih SFRJ firmi i sve uvek odlučivao na osnovo podobnosti. Naročito u struci“, zaključila je Biljana Srbljanović.
mačak plavi
Bilja mora valjda na žalost tako da nastupa, na svoju sramotu, ali mnogima ne prolazi ta njena priča. evo npr Rajko Grlić, što kaže:''Oni su znali svoj posao. To je velika razlika između socijalizma i ovog danas naci kapitalizma na svim ovim teritorijama. Sada postavljaju sve odane svojim strankama. U 99 posto slučajeva, ti ljudi ne znaju svoj posao. Baš sam prije neki dan s jednim doktorom u Zagrebu o tome razgovarao. Onda su postavljali za šefove klinika doktore koji su bili u Savezu komunista, ali su prije svega morali biti vrhunski doktori.Morali su biti autoritet u svom poslu. Danas gdje god dođete, nemate nikakvo povjerenje u to da čovjek s kojim razgovarate zaista zna svoj posao.'' da je Žika bio zabranjen kako ona iznosi ne bi snimio npr Pesma serija TV u šest epizoda ili ne bi Režirao je sledeće filmove: Žive vode (omibus Kapi, vode, ratnici 1962), Obruč (omnibus Grad 1963, zabranjen), Naprijatelj (1965, Zlatna maska na I festivalu mediteranskog filma), Povratak (1966), Buđenje pacova (1967, Zlatna arena za režiju u Puli, Srebrni medved za režiju na festivalu u Berllnu), Kad budem mrtav i beo (1968, Velika zlatna arena u Puli, I nagrada za najbolji film na festivalu u Karlovim Varima), Zaseda (1969, Zlatni lav na festivalu u Veneciji), Crveno klasje (1971, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za režiju, Zlatna plaketa za scenario prema literarnom delu nafestivalu u Berlinu), Let mrtve ptice (1973), Pesma (tv film u 6 epizoda 1974), Hajka (1976, Zlatna arena za režiju), Doviđenja u sledećem ratu (1980), niti Objavio je sledeće knjige: Krivudava reka (pripovetke, 1963, 1994), Film u školskim klupama (članci, 1964), Dnevnik nepoznatog (novela 1965), Lutke; Lutke na bunjištu (roman 1965, 1991), Dve večeri u jesen (pripovetke 1967, Nagrada Isidora Sekulić), Đavolji film (eseji 1969, 1996), Kain i Avelj (roman 1969, 1986), Cigansko groblje (pripovetke 1972), O odvratnom (eseji, 1972, 1982), Vetar u suvoj travi (novele 1976),
Miloš
Naravno da se vlast uvek mešala u struku i postavljala na vodeća mesta ljude od poverenja. Postoji ipak mala razlika, npr kad je arhitekture u pitanju. Nekada je gradski arhitekta bio Nikola Dobrović, a danas ( odnosno do "juče") Milutin Folić. Kakav pad... Naravno da je i Dobrović bio čovek sistema, ali će ostati zapamćen kao izuzetan arhitekta, urbanista i profesor. A Folić...?
Dj
Dugo joj je trebalo da ispeče pa kaže
Ma_daj
Kad god vidim Srbljanovićku uvek me muči ista nedoumica: Da li joj je Radovan Karadžić ujak ili stric?
Hani
Bolje jadna da ne nastavlja dalje. Hoće da se vadi ali se samo dalje ukopava. Na kraju je samo, najzad, otkrila svoje pravo sponzoraško lice, i kako je i čitavu karijeru napravila.
Zavatoni
Slažemo se mačak plavi! Kako su uspeli napraviti tolika umetnička dela,a *zabranjen*si! Na kraju krajeva ko je finansirao te filmove? Možda Soroš?
Fejs
Da. Nastavlja da polemise gde god stigne. Ne znam da li ju je sramota pa zeli da ubedi drustvo da ona stvarno misli sve sto je rekla u emisiji. Da. Usta ne zatvara. I dalje prica o bgd na vodi, prica somnabulne stvari, izvrce, obrce cinjenice i pravi se da zna da jebu pravu i da je super. Sve. I ona je kao super. Btw