Pojedini Izraelci, koji su se doselili na Zapadnu obalu, našli su se na proširenoj listi sankcija Sjedinjenih Država, zbog kako se navodi, njihove nasilnosti i prestupa počinjenih u toj okupiranoj regiji. SAD su upozorile banke da provere sve svoje transakcije koje su povezane sa ovim ljudima.
Nove sankcije odnose se i na ekstremno desničarsku grupu Lehava, koja je već pod sankcijama Velike Britanije, i na dva člana-osnivača Tsav9, grupe koja je blokirala pomoć koja bila namenjena Gazi.
Nove mere su takođe usmerene na „isturene položaje“, što sugeriše da se Bajdenova administracija protivi otimanju zemlje na Zapadnoj obali.
Dakle, na listi sankcija više nisu samo ekstremistički naseljenici Zapadne obale, već i ilegalni istureni položaji, piše Gardijan.
„Ne treba da budete nikakav stručnjak da biste zaključili da bi sledeća meta sankcija Sjedinjenih Država moglo da bude finansiranje ilegalnih ispostava od strane izraelske vlade“, rekao je Aron Dejvid Miler, bivši pregovarač Stejt departmenta za Bliski istok, sada viši saradnik u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.
Ministri spoljnih poslova G7 pridružili su se u četvrtak Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji, i osudili odluku izraelske vlade od prošlog meseca da legalizuje pet isturenih punktova na Zapadnoj obali. Ove grupe su taj plan označile kao „kršenje međunarodnog prava“.
Saopštenje G7 došlo je u trenutku kada raste zabrinutost da se izraelska desničarska vlada neprestano kreće ka aneksiji Zapadne obale.
Metju Miler, portparol Stejt departmenta, rekao je da su četiri ispostave na Zapadnoj obali, koje su pod sankcijama od četvrtka, korišćene kao baza za nasilne akcije raseljavanja Palestinaca.
„Ovakve ispostave korišćene su da bi se Palestincima onemogućio pristup bunarima, da bi se ometao rad farmera na pašnjacima, i na kraju krajeva, da bi se ilegalno raseljavali“, dodao je Miler.
U pisanoj izjavi, izrazio je „rastuću frustraciju Bajdenove administracije zbog neuspeha izraelske vlade u preduzimanju mera protiv nasilnih doseljenika na Zapadnoj obali“ i upozorio da bi SAD mogle da preduzmu dodatne akcije.
„Ohrabrujemo vladu Izraela da preduzme hitne korake kako bi ove pojedince i subjekte pozvala na odgovornost“, rekao je Miler, i dodao da će Sjedinjene Države, ako takve mere izostanu, biti prinuđene da sprovedu svoje dalje korake.
Ono na šta je posebno upozorio, jeste rizik od sankcija, koje bi Američka mreža za nadgledanje finansijskih zločina mogla da uvede bankama koje sarađuju sa izraelskim doseljenicima sa Zapadne obale.
Finansijske institucije su upozorene da bi mogle da budu sankcionisane ako pokušaju da zaobiđu kontrole.
„To uključije entitete, pojedince, adrese na računima, adrese primalaca ili IP adrese koje su povezane sa bilo kojom ispostavom na Zapadnoj obali“, piše u upozorenju.
Human Rights Watch, koji dugo skreće pažnju na nasilnost naseljenika na Zapadnoj obali, pozdravio je mere SAD kao najdalekosežnije o tom pitanju do sada. Međutim, ova organizacija je pozvala na direktnu akciju protiv izraelske vlade zbog podrške koju pruža ekstremistima.
„Zadovoljni smo time što Bajdenova administracija ide dalje nego ranije sa svojim upozorenjima“, rekla je Sara Jager, vašingtonska direktorka Human Rights Watcha. „Međutim, sada je vreme za sankcije protiv izraelskih vlasti koje sve ovo odobravaju i podstiču.“
Sva naselja na okupiranoj Zapadnoj obali nelegalna su prema međunarodnom pravu. Nelegalna su čak i po izraelskom zakonu. Ima ih skoro 200 širom Zapadne obale, prema aktivističkoj grupi Peace Now.
Mnoge male ispostave imaju bliske veze sa preko 140 većih naselja koje je priznala izraelska država, iako se po međunarodnom pravu smatraju nelegalnim.
Tagovi
