SAD uzdrmane do temelja, Vrhovni sud pokušava da ukine pravo na abortus: Šta znači presedan Rou protiv Vejda i koje su posledice po niz građanskih prava ako se on poništi?

Džo Bajden je upozorio da bi nacrt odluke Vrhovnog suda – kojim se preokreće odluka doneta u slučaju „Roe v Wade“ iz 1973. godine, a koja ženama garantuje pravo na abortus – predstavljao veliku promenu američkog zakonodavstva i mogao da značajno utiče na širi spektar ljudskih prava.

U istorijskom momentu koji je potresao SAD do srži i podvukao ogromne socijalne i političke razlike – sud je potvrdio nacrt autentičnim, ali naglasio da „ne predstavlja konačnu odluku ili završnu poziciju bilo kog člana“.

Predsednik SAD nazvao je ovu odluku „radikalnom“ i rekao da bi njeno konačno usvajanje dovelo do „fundamentalne promene američkog sudstva“, kao i do uticaja na druge oblasti, kao što su istopolni brakovi i pristup kontracepciji, prenosi Gardijan.

Politiko je objavio nacrt sudije Samjuela Alita u ponedeljak uveče. Prema njihovim informacijama, nacrt je podržan od strane četvorice desničara na panel diskusiji.

Glavni sudija Džon Roberts nije bio zadovoljan time što je nacrt dopseo u javnost, rekavši da je to „izdaja poverenja u sud koja bi mogla da potkopa integritet naših operacija“ i obećavši pokretanje istrage.

Konačna odluka neće biti doneta pre jula.

Kongresmenka iz Njujorka Aleksandrija Okazio-Kortez upozorila je da „sud ne želi da se zaustavi na abortusu, već želi da oduzme i prava istopolnih brakova i drugih ljudskih prava“.

Predsednik Bajden je novinarima rekao da „nacrt može imati uticaj na sve odluke koje ljudi donose u svom privatnom životu – sa kim stupate u brak, da li odlučujete da dobijete dete, da li želite abortus i mnoge druge odluke, uključujući kako će te podizati decu“.

Ovaj nacrt bi državama omogućio da abortus proglase nelegalnim.

Demonstranti su se u utorak okupili ispred suda, a prostesti su održani širom zemlje u Njujorku, Bostonu, Nešvilu, Dalasu… Izvan Vrhovnog suda neki su uzvikivali – „Abortus je zdravstvena zaštita“, „Legalni abortus jednom za svagda“ i „Ne želimo natrag“.

Hejli Land iz Vudbridža rekla je da je ovakva odluka plaši i da zbog nje nije mogla da spava, pa je zbog toga došla na proteste.

„Ovo otvara vrata poplavi za sve. Pravo na privatnost, pravo na nevinost dok se ne dokaže suprotno… Sve je ugroženo. Sve to može otići u vodu sa ovim“, rekla je ona.

U svom saopštenju, Bajden je napomenuo kako bi demokrate mogle da uzvrate udarac.

On je za početak rekao da će se njegova administracija pozvati na prevashodnu odluku i presedan koji se zasniva na „14. amandmanu i konceptu lične slobode protiv mešanja vlasti u ono što su lične odluke“.

„Verujem u pravo žena da biraju nešto tako važno. Ovaj zakon je na snazi u prethodnih 50 godina i fer bi bilo jedino da se ne donosi zakon koji mu je suprotan“, rekao je Bajden.

On je dodao da je zadužio svoje savetnike da pripreme odgovore na „kontinuirane napade na abortus i reproduktivna prava koji mogu imati mnogo posledica“.

„Bićemo spremni kada dođe do donošenja odluke“, naglasio je predsednik SAD.

Politiko je saopštio da su primili kopiju nacrta koja se sastoji od 98 strana teksta, uključujući 31 stranu dodatka o zakonima o abortusu različitih država, kao i 118 fusnota.

Alito je napisao da je zakon koji je trenutno na snazi bio pogrešan od samog početka.

„Rezonovanje koje je dovelo do njegovog usvajanja je bilo prilično slabo i odluka je imala užasne posledice. Ovaj zakon mora biti promenjen. Vreme je da se pitanje abortusa vrati na odlučivanje onima koje je narod izabrao da ih predstavljaju“, rekao je on.

Očekuje se da oko 26 država uvede potpunu ili delimičnu zabranu abortusa ukoliko dođe do promene odluke.

Potpredsednica Kamala Haris rekla je da su prava svih amerikanaca ugrožena.

„Ukoliko je pravo na privatnost ugroženo, onda bi svaka osoba mogla da se susretne sa mešanjem vlasti u svoj privatni život i odluke koje se donose“, rekla je ona.

Bivši predsednik Barak Obama i njegova supriga Mišel istakli su da bi „posledice ove odluke uticale ne samo na žene, već na sve koji veruju u slobodno društvo“.

Senatorka iz redova demokrata Elizabet Voren rekla je da sud mora zadržati odluku koja je trenutno na snazi.

„Republikanci su radili za ovaj dan decenijama. Kujući zaveru i povećavajući svoj uticaj u sudu kako bi mogli da imaju većinu koja im je dovoljna da urade nešto što većina Amerikanaca ne želi“, izjavila je ona.

Profesor prava na harvardu Lorens Trajb rekao je da „ako se Alitova odluka usvoji, to bi uticalo na mnogo veći broj pitanja od samog abortusa“.

„Uticaj na same države bi takođe bio velik, jer one ne bi donosile samostalne odluke, već bi morale da se priklone odlukama Senata koji trenutno drže republikanci“.

Republikanci su, sa druge strane, nacrt dočekali sa oduševljenjem, a osudili su njegov preran izlazak u javnost.