Predsednik Srbije to negira. A Milan Radoičić je u međuvremenu preuzeo odgovornost za napade prošle nedelje, piše DW.
„Uočavamo veliko srpsko vojno prisustvo duž granice sa Kosovom“, rekao je u petak Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. To uključuje „neviđeno raspoređivanje napredne srpske artiljerije, tenkova i jedinica mehanizovane pešadije“. „Smatramo da je ovo veoma destabilizujući razvoj događaja. SAD su pozvale Srbiju da „povuče ove snage sa granice“. Svrha srpskog naoružavanja još nije jasna, ali je zabrinjavajuća.
Nove tenzije između Srbije i Kosova dostigle su vrhunac prošle nedelje: grupa od 30, teško naoružanih srpskih komandosa borila se sa kosovskom policijom u mestu Banjska kod Mitrovice na severu Kosova. Ubijena su tri srpska napadača i jedan kosovski policajac.
Kirbi je rekao da je taj napad bio „veoma sofisticiran“ i da je uključivao oko 20 vozila, „vojno oružje“, opremu i obuku. „Ne izgleda kao da se gomila ljudi upravo okupila da ovo uradi“.
Telefonski razgovori: Blinken sa Vučićem, Saliven sa Kurtijem
Državni sekretar SAD Entoni Blinken razgovarao je telefonom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saopštio je u petak američki Stejt department u Vašingtonu.
Blinken je tom prilikom pozvao na „hitnu deeskalaciju i povratak dijalogu“. On je pozdravio činjenicu da je NATO odobrio raspoređivanje dodatnih snaga na Kosovu.
Kako je prenela srpska novinska agencija Tanjug, Vučić je u telefonskom razgovoru sa Blinkenom opisao navode iz Vašingtona kao „neistine“ i negirao da je okupio velike vojne jedinice na granici sa Kosovom. Predsednik Srbije se složio sa Blinkenom da je neophodna deeskalacija i „znatno veća uloga Kfora“, navodi se u saopštenju.
A savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je razgovarao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i „izrazio zabrinutost zbog kretanja srpske vojske“. Njih dvojica su takođe „razgovarali o dijalogu između Kosova i Srbije uz posredovanje EU, za koji je Salivan istakao da je jedino dugoročno rešenje za obezbeđivanje stabilnosti na celom Kosovu“.
Na platformi X, nekadašnjem Tviteru, premijer Kosova Aljbin Kurti zatražio je od SAD pomoć protiv „ratnih planova“ Beograda.
Pojačanje Kfora-a
Džon Kirbi je takođe rekao da će NATO povećati prisustvo svojih mirovnih snaga Kfora na Kosovu.
U Briselu je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg potvrdio da je zapadna vojna alijansa spremna da ojača svoje mirovne snage na Kosovu kako bi odgovorila na situaciju. „Uvek ćemo preduzeti sve neophodne mere da osiguramo bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu“, rekao je Stoltenberg.
Severnoatlantski savet, najvažnije telo za donošenje odluka NATO-a, odobrio je upućivanje dodatnih vojnih snaga na Kosovo, saopštila je alijansa u Briselu. Isprva je bilo nejasno koliko će vojnika tamo biti dodatno stacionirano. Britansko ministarstvo odbrane je kasnije saopštilo da je Britanija Kforu stavila na raspolaganje bataljon od 500 do 650 vojnika. Ti vojnici su nedavno stigli u region na dugo planirane vežbe, prenosi afp.
Kfor je odgovoran za bezbednost Kosova od 1999. Prema poslednjim informacijama, tamo je trenutno oko 4.500 vojnika iz 27 zemalja NATO-a i partnerskih država, od toga 80 iz Nemačke.
Radoičić preuzeo odgovornost za napad
U međuvremnu je Milan Radoičić, političar i biznismen kosovskih Srba, preuzeo odgovornost za napad prošlog vikenda. On tvrdi da je akciju sproveo samoinicijativno i da o tome nije obavestio zvaničnu vlast u Srbiji. Međutim, Vlada u Prištini smatra nemogućim da je Radoičić delovao samoinicijativno.
Kosovo, koje sada gotovo isključivo naseljavaju Albanci, otcepilo se od Srbije 1999. uz pomoć NATO-a i proglasilo nezavisnost 2008. Više od 100 zemalja, uključujući Nemačku, priznaje nezavisnost, ali ne i Srbija. Sporazum o normalizaciji koji je predložila EU zahteva od Srbije da prizna Kosovo de facto, ali ne i de jure. Zauzvrat, Kosovo bi trebalo da dozvoli formiranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova. Međutim, Priština ovu tačku vidi kao preteču secesije.
Tagovi
