Belgrade SAXperience, jedan od vodećih festivala saksofona u regionu, ove godine svečano otvara Trio Klavis, međunarodno priznati kamerni ansambl, koji će nastupiti u sredu, 25. septembra u 20 časova u Atrijumu Narodnog muzeja.
Ovaj jedinstveni sastav koji čine Miha Ferk (saksofon), Dženi Lipl (violina) i Sabina Hasanova (klavir) od 2015. godine privlači međunarodnu pažnju svojim inovativnim pristupom i impresivno raznovrsnim repertoarom. Kao pioniri ovakvog sastava, posvećeno se bave svakim muzičkim stilom ili erom koja im je bliska – od klasičnog i romantičnog perioda, do originalnih dela inspirisanih starim narodnim melodijama i novim biserima 21. veka, delima savremenih kompozitora.
Na koncertu u Beogradu, publika će imati priliku da uživa u vrhunskom izvođenju ovih talentovanih muzičara, koji su poznati po tome da sve svoje kompozicije izvode napamet, što donosi posebnu energiju i emotivnost njihovim nastupima. Trio Klavis su 2015. proglašeni za Musik Aktuell umetnike i izabrani su za Novi austrijski zvuk muzike (NASOM) za 2020/2021.
- Međunarodni festival saksofona – Belgrade SAXperience biće održan od 25. do 28. septembra na više lokacija u Beogradu.
Vaš ansambl čini jedinstvena kombinacija klavira, violine i saksofona. Kako ste došli na ideju da formirate ovakav sastav?
Došao sam na ideju da formiram ovakav sastav jer sam bio zaljubljen u klasičnu muziku. Volim muziku starih majstora, ali pošto je saksofon relativno nov instrument i nema toliko klasičnog repertoara, želeo sam da istražim ovo područje kroz transkripcije i da uskladim svoj zvuk sa zvukom violine. Ta ideja je počela da se razvija oko 2005-6. godine, i od tada je samo bilo pitanje vremena, kao i pitanje da li ću pronaći prave ljude za to. Onda sam imao sreće i pronašao Dženi i Sabinu, i tako je trio nastao.
Šta vas je motivisalo da istražujete traznolike muzičke žanrove?
Kvalitet muzike nije rezervisan samo za jedan žanr. Zato mi sviramo muziku od 16-17. veka do modernih kompozicija. Takođe, za naš sastav je tokom ovih godina otkako postojimo napisano više od 80-90 kompozicija. Uvek pratimo kvalitet, istražujemo i pokušavamo da pronađemo najbolji repertoar koji je moguće izvesti na našim instrumentima.
Na festivalu u Beogradu izvešćete kompozicije iz različitih muzičkih era. Koji deo repertoara smatrate najinspirativnijim?
Najinspirativnija? Teško je reći jer je zaista raznovrsno. Na primer, sviramo jedno originalno delo napisano za ovaj ansambl, ne za našu grupu, ali za ovaj tip sastava 60-ih godina u Francuskoj. Mogao bih reći da mi je možda najinspirativnije izvoditi Šulhofa (Erwin Schulhoff). Pronašao sam rukopise u Praškoj biblioteci, ali su postojale samo dve i po minute, pa je moj zadatak bio da dovršim celu kompoziciju. Dodao sam još stavova u njegovom stilu i mogao bih reći da je možda ovo najinspirativnije delo jer nije mnogo puta izvođeno. Takođe, potpuno je novo za publiku. Niko to ranije nije čuo, osim na nekoliko koncerata na kojima smo to izvodili. Ali, takođe jako volim da sviram Mocarta na saksofonu i naravno Šostakoviča, gde zaista možete strastveno da izrazite ljubav kroz muziku.
Kako se pripremate za izvođenje kompozicija, i kako interno usvajate muziku pre nego što je predstavite publici? Koje tehnike ili rituale koristite da biste se povezali sa delima koja izvodite?
U našim prvim godinama smo izuzetno mnogo vežbali. Ponekad su probe trajale pet, šest, sedam sati, sa vrlo malo pauza, i uglavnom smo svirali napamet, mnogo koncerata izvodili smo napamet. To je zapravo proces učenja, razumevanja šta muzika želi da prenese, a onda je lakše internalizovati muziku jer osećaš šta je kompozitor želeo da kaže, šta je želeo da izrazi. Naravno, tehničko vežbanje je uvek neophodno, bilo na saksofonu ili individualno na instrumentu, moraš biti u vrhunskoj formi. Na primer, kad sviraš saksofon, koncert od sat i po vremena ne možeš odsvirati ako nisi u odličnoj formi, samo zbog usta i mišića. Dakle, da, to je puno posla.
Uzimajući u obzir vaš uspeh na međunarodnoj sceni, kakva su vaša očekivanja od beogradske publike i festivala? Šta se nadate da ćete postići kroz ovu izvedbu?
Mi kao trio smo prvi put u Beogradu, ali smo već mnogo puta svirali na Balkanu. Uvek je bilo sjajno iskustvo, zaista prijatna i pažljiva publika. Takođe, nakon koncerta obično bude odlična hrana na Balkanu (smeh). Ali zaista ne znam šta da očekujem. Bićemo rado iznenađeni i da, radujem se festivalu.
Vaša posvećenost proširenju repertoara za vaš specifičan ansambl je očigledna. Kakve su reakcije publike na premijerne izvedbe savremenih dela ili vaših vlastitih kompozicija?
Većina mojih kompozicija zapravo je zasnovana na narodnim melodijama. Koncept je bio takav da, gde god da smo išli na turneju, bilo u Kinu, Afriku ili Tursku, uvek sam komponovao neku narodnu melodiju kao poklon za publiku. To je svaki put bilo veoma dobro prihvaćeno. Kada govorim o kompleksnijim delima, mislim da je način na koji se predstavi kompozicija ključan. Ako znate šta radite, čak i veoma složena muzika može biti razumljiva i prihvaćena od strane publike. Sve je u tome kako izvodite. Ako ste izgubljeni, i publika će biti izgubljena. Obično publika reaguje veoma dobro. Videćemo kako će ljudi u Beogradu doživeti Šulhofa. Veoma sam radoznao u vezi s tim.
Koji su vaši planovi za budućnost, i da li biste voleli da se vratite u Srbiju?
Moji lični planovi su da nastavim rad sa Triom, da možda počnem da razmišljam o četvrtom CD-u, i da više komponujem. Kao solo saksofonista, upravo sam snimio suitu za violončelo na tenor saksofonu. Sledeće što bih voleo je da pređem na sonate i partite za violinu. Već sam uradio transkripcije i počeo da radim na njima. Naravno, voleo bih da se vratim u Srbiju, možda sa programom solo saksofona. Ko zna? Bilo bi mi drago da me pozovete. Radujem se koncertu i nadam se da ćete uživati u našem nastupu ovde.
