Prvi put posle osam godina će šefovi država i vlada Evropske unije i Latinske Amerike sedeti za istim stolom. Odgovore na najvažnija pitanja o samitu EU-CELAC koji se održava u Briselu, prenosi Deutsche Welle na srpskom.
Kakav je to samit?
U ponedeljak i utorak (17. i 18. jul) u Briselu sastaju se članice Evropske unije i Zajednice latinoameričkih i karipskih država kojoj pripadaju sve zemlje na američkom kontinentu, osim SAD i Kanade.
Za EU su te veze važne u jeku ruske agresije na Ukrajinu. Kako je rekao šef diplomatije EU Žozep Borelj, svetski regioni koji dele iste vrednosti moraju da se povezuju, a EU mora dodatno da se oslobodi zavisnosti od Kine.
Latinska Amerika je potencijalni isporučilac sirovina i energenata, veliko tržište i partner u borbi protiv klimatskih promena.
„Mi smo saveznici u jačanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, u borbi za demokratiju, ljudska prava i mir“, navela je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pri predstavljanju strategije EU za odnose sa Južnom Amerikom ovog juna.
Države CELAC pak žele da podstaknu privredni rast nakon perioda korone. EU je tu dobrodošla kao partner i investitor. Države EU, naime, u ovaj region ulažu više nego Rusija, Kina, Indija i Japan zbirno.
Razmatra se sporazum o slobodnoj trgovini latinoameričke regije sa 600 miliona stanovnika, i EU koja broji 450 miliona. U poslednjih deset godina je obim trgovine i razmenjenih usluga porastao za 40 odsto na 369 milijardi evra.
Hoće li biti trgovinskih sporazuma?
Još od 2019. je ispregovaran sporazum EU i privredne zajednice Mercosur u koju spadaju Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj. No sporazum još nije ratifikovan u EU, delimično i zbog kritike na račun krčenja vredne amazonske prašume.
U međuvremenu je sporni brazilski predsednik Žair Bolsonaro, koji je forsirao seču prašume, izgubio izbore od levičara Lule da Silve. EU bi da oživi sporazum ako Brazil pristane na dodatni protokol za zaštitu životne sredine.
Predsednik Da Silva, koji trenutno predsedava grupom Mercosur, pak odbacuje takve zahteve Evropljana. On jeste uglavnom prekinuo štetnu praksu krčenja prašume, ali ne želi da mu Evropljani diktiraju politiku.
„Strateški partneri ne pregovaraju na osnovu nepoverenja i pretnje sankcijama“, rekao je Da Silva početkom jula. On je optužio EU da ovim sporazumom želi da osudi njegovu i komšijske države da večno ostanu tek isporučioci sirovina i ruda.
Evropska komisija planira sporazume o trgovini sa Čileom i Meksikom. Samit u Briselu bi mogao da unese živost u sve te pregovore.
Kakve političke probleme prepoznaje EU?
Za evropske prestonice je predsednik najveće latinoameričke zemlje, Brazila, previše prokineski nastrojen. Tokom posete Pekingu u aprilu, Da Silva je dogovorio obimnu saradnju sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom.
U junu je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok tokom posete Brazilu pokazala izvesno razumevanje za ovakve pozicije, rekavši da je ruski rat protiv Ukrajine daleko od Sao Paula i Rio de Žaneira.
Ipak su Evropljani nezadovoljni što se Lula makar simbolično nije pridružio pozivima Kremlju da povuče trupe iz Ukrajine. Umesto toga, brazilski predsednik se nudi kao posrednik i deo krivice za rat pripisuje Sjedinjenim Državama.
A opet, Brazil je jedina zemlja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) koja je u Generalnoj skupštini UN glasala za osudu Rusije.
Šta kaže evropska privreda?
Devetnaest evropskih privrednih udruženja, koja pokrivaju sve bitne branše, traže da se što pre sklope trgovinski sporazumi sa Mercosurom, uz poštovanje zaštite klime.
„Taj sporazum bi Evropi otvorio jedinstvene prilike da stekne prednost, da prva uđe na veliko latinoameričko tržište“, saopštila su privredna udruženja.
Kakve su kritike zaštitnika klime?
Zaštitnici klime iz organizacije Grinpis kritikuju mogući trgovinski sporazum kao „otrovni ugovor“. Oni pozivaju na proteste u Briselu ovog ponedeljka.
Kako kažu, ispregovarani sporazum je zastario i omogućava uvoz i izvoz proizvoda koji štete klimi. Iz Latinske Amerike bi, kažu, stizalo još više goveđeg mesa i soje. EU će prodavati pre svega automobile i pesticide. Otrovi će se onda vraćati na evropske tanjire.
Nemački Savez za zaštitu životne sredine i prirode (BUND) kritikuje sadnju genetski manipulisane soje u Brazilu. To, kako tvrde, ubrzava odumiranje prašume i životinjskih vrsta.
Soja se potom prevashodno koristi za ishranu stoke u EU. A te stoke, kaže BUND, ionako ima previše jer jedemo previše mesa.
Tagovi
