Svetski lideri okupili su se juče u švajcarskom planinskom odmaralištu, iznad jezera Lucern, kako bi podržali mirovni predlog Ukrajine. Bio je to prvi dan dvodnevnog međunarodnog samita.
Više od 90 zemalja učestvovalo je u samitu, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio ga je kao događaj na kojem se „stvara istorija“.
Ipak, šanse da ovaj samit do pomenutog može da dovede niske su, jer su ključni igrači, posebno Kina, odsutni. Rusija nije pozvana.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da lideri G7 nisu razgovarali o predlozima Vladimira Putina za mir u Ukrajini jer svi znaju da „ti predlozi nisu ozbiljni“.
Šolc je rekao da predlozi ruskog predsednika – da Ukrajina napusti četiri provincije na koje Rusija polaže pravo, prestane da se bori i odustane od svoje ambicije da postane članica u NATO – imaju za cilj samo da odvrate pažnju od ove konferencije.
Zemlje uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i Keniju navele su odsustvo Rusije kao prepreku, piše Gardijan.
Kremlj je u subotu saopštio da je Zapad nekonstruktivno reagovao na Putinove predloge i mirovne pregovore sa Ukrajinom.
U nacrtu završne deklaracije samita, u koji je Rojters imao uvid, kaže se da je ruski „rat“ u Ukrajini izazvao „ljudsku patnju i razaranja velikih razmera“ i poziva se na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Dokument sastavljen 13. juna takođe poziva Kijev da povrati kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje i pristup njenim morskim lukama.
Na današnjem samitu glavne teme su nuklearna bezbednost, sloboda plovidbe i bezbednost hrane i humanitarni aspekti. Lideri će se pozabaviti brodarstvom u Crnom moru, pričaće o ratnim zarobljenicima, civilnim zatočenicima i deportovanom decom.
Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja je prisustvovala samitu umesto američkog predsednika Džoa Bajdena, najavila je više od 1,5 milijardi dolara pomoći Ukrajini. Ta suma uključuje 500 miliona dolara koji su namenjeni za energetsku pomoć, ali i preusmeravanje 324 miliona dolara ranije najavljenih sredstava za hitnu popravku energetske infrastrukture i druge potrebe u Ukrajine.
Kancelarija predsednika je najavila i više od 379 miliona dolara humanitarne pomoći Stejt departmenta i američke agencije za međunarodni razvoj za pomoć izbeglicama i drugim ljudima pogođenim ratom.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je na samitu G7 u Bariju najavila da će Evropska unija Ukrajini dati zajam od 50 milijardi dolara, što predstavlja novac od kamata prikupljenih od zamrznute ruske državne imovine (u visini od 230 milijardi dolara).
„Gotovinu Ukrajini obezbeđuju SAD, Kanada, Velika Britanija i verovatno Japan. Evropske nacije trenutno nisu uključene“, rekla je Melonijeva.
Finski predsednik Aleksander Stub rekao je da je mirovni samit neophodan. „Imamo 1.300 kilometara granice sa Rusijom… ta zemlja je izvršila invaziju na Finsku u Drugom svetskom ratu, izgubili smo 10 odsto naše teritorije, uključujući i zemlju gde su moji deda i baba rođeni i gde je rođen moj otac“, dodao je.