Samit o klimi u Glazgovu još nije ni počeo, a već je „u riziku od neuspeha“: Kako je jedan drugi skup svetskih lidera upozorio „Cop26“

„Samit o klimi Cop26 je u ozbiljnom riziku od neuspeha jer zemlje još uvek ne obećavaju dovoljno da bi se ograničio porast globalne temperature na ispod 1,5 stepeni Celzijusa“, upozorio je premijer Velike Britanije Boris Džonson, a prenosi Gardijan.

U direktnom priznanju nakon dvodnevnih preliminarnih razgovora na sastanku svetskih lidera G20, premijer Britanije je priznao da je postignut mali napredak – i da konferencija u Glazgovu (Cop26) nije na putu da postigne dogovor koji „održava cilj žvim“. Šanse za uspeh su, ocenio je, 60 odsto.

„Trenutno, ne sumnjajmo, nećemo to ostvariti i moramo biti iskreni prema sebi“, rekao je Džonson.

„Do sada preuzete obaveze bile su kap u okeanu koji se brzo zagreva“, opisao je Džonson.

Britanski premijer je najavio da će danas izložiti razmere izazova sa kojima se čovečanstvo suočava, na otvaranju UN konferencije o klimatskim promenama „Cop26“ kojoj će prisustvovati skoro 200 nacionalnih predstavnika, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena, premija Narendru Modija. Mežutim, nedostaju ključni igrači – predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Džonson će okupljenim liderima reći da je u svetu „minut do dvanaest“ u smislu održavanja zagrevanja ispod 1,5 stepeni Celzijusa, a UN predviđaju porast od 2,7 stepeni ako se ništa ne preduzme – što bi dovelo do katastrofalnih posledica.

On je svoju procenu dao nakon sastanaka sa liderima G20 na skupu u Rimu, gde je rekao da je njihov napredak u pogledu klimatskih promena samo „napredovao“. Samo 12 njih se obavezalo da će dostići neto nulte emisije „do ili oko 2050. godine“. Nekoliko ključnih država – Kina i Saudijska Arabija – samo se formalno obavezuju da će ispuniti taj cilj do 2060. godine.

Velika Britanija se takođe nada nešto adekvatniji obećanjima zemalja kada je reč o rokovima do 2030. godine, pri čemu stručnjaci upozoravaju da emisije moraju biti prepolovljene do ovog datuma, a u ovom trenutku su na putu da porastu za 15 odsto. Australija je, na primer, ove nedelje postavila novi neto nulti cilj za 2050. godinu, ali nije napravila ciljeve za period do 2030. godine.

Mnoge zemlje u razvoju tvrde da razvijene zemlje imaju odgovornost da urade mnogo više jer su već profitirale od izazivanja istorijskih negativnih emisija. Nakon što se lideri sastanu u naredna dva dana, pregovarači će raditi na tekstovima u nadi da će postići dogovor do 12. novembra. Džonson bi mogao da se vrati na zaatvaranje samita ukoliko proceni da je sporazum postignut.

Osećaj sumnje u uspeh Konferecnije u Glazgovu dolazi nakon ishoda samita G20 u Rimu, a na kom je formalno dosta pažnje posvećeno klimatskim promenama.

Govoreći na konferenciji za novinare, Džonson je rekao da obećanja zemalja da smanje svoje emisije moraju biti snažnija. Stručnjaci veruju da takav cilje podrazumeva značajne promene i ispunjavanje kratkoročenih ciljeva vezanih za ekologiju do 2030. godine.

Britanski premijer će takođe tražati obećanja država o postepenom izbacivanju uglja, kao prljave tehnologije, prelasku na električna vozila, okončanju krčenja šuma i obećanja novca za pomoć zemljama u razvoju da se izbore sa klimatskom krizom.

„Zemlje koje su najodgovornije za istorijske i današnje emisije još uvek ne rade svoj deo posla“, rekao je Džonson.

„Ako želimo da sprečimo da Cop26 ne bude neuspeh, onda se to mora promeniti i moram biti jasan da ako Glazgov propadne onda cela stvar propadda. Papir Pariskog sporazuma možemo da zgužvamo u tom slučaju“, rekao je Džonson.

U Pariskom sporazumu, sklopljenom 2015. godine, svetski lideri su se obavezali da će globalni porast temperature zadržati ispod 2 stepeni Celzijusa, ili što je moguće bliže pragu od 1,5 stepeni Celzijusa. Džonson je rekao da su sporazum i „nada koja je došla sa njim“ trenutno „samo parče papira“, koje je trebalo ispuniti „čvrstim“ obećanjima svake zemlje.

Globalne prosečne temperature su već porasle za 1,1 stepeni Celzijusa od industrijske revolucije i samo će stroga smanjenja emisija sprečiti da to povećanje pređe 1,5 stepeni Celzijusa.

Džonson je rekao da nema „ubedljivih izgovora za naše odugovlačenje“, pošto je svet sada iz prve ruke video razaranja koju klimatske promene izazivaju – od toplotnih talasa i suša do požara i uragana.

Upitan da li je obaveza u saopštenju G20 na kraju samita da se postigne neutralnost ugljenika „otprilike“ do sredine veka bila previše nejasna, Džonson je rekao da se nadao da će biti postignuto više.

„Slažem se. Do volje je kolega“, rekao je Džonson.

U saopštenju G20 je naglašena važnost ispunjavanja obaveze da se obezbedi 100 milijardi dolara za pomoć siromašnim zemljama da se prilagode klimatskim promenama. Velika Britanija je priznala da „Cop26“ ove godine neće ispuniti dato obećanje od 100 milijardi dolara.

Složeni pregovori, koji treba da reše više od 130 tehničkih pitanja, kao i naslovno pitanje „održavanja praga od 1,5 stepeni Celzijusa u životu“, već su naišli na logističke probleme zbog pandemije koronavirusa.

Glavna sala za pregovore ima kapacitet za 144 osoba zbog fizičke distance. Patriša Espinosa, izvršna sekretarka Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, rekla je „da to nije dovoljno“, pošto „ćemo imati najmanje 193 učesnika“.