Lideri zemalja članica NATO-a, drugog dana samita u Vilnjusu, saglasili su se da Ukrajina može prečicom u NATO, ali tek kad oružje utihne – kad ispuni uslove i kad se sve članice saglase. Za predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je u Litvaniju došao i po bezbednosne garancije, to nije idealan odgovor, ali, kaže, razume oprez članica. Utvrđene su i promene koje posle Samita čekaju NATO. Generalni sekretar Jens Stoltenberg nazvao ih je najsveobuhvatnijim odbrambenim planom u decenijama od Hladnog rata, kako prenosi RTS.
Prekretnica – tako se karakterišu promene koje posle Samita u Vilnjusu čekaju NATO. Generalni sekretar Jens Stoltenberg nazvao ih je najsveobuhvatnijim odbrambenim planom u decenijama od Hladnog rata – 300.000 vojnika trebalo bi da bude spremno da na bezbednosni izazov u Evropi reaguje brzo. Od Samita u Vilnjusu Stoltenberg računa i novo poglavlje u odnosima NATO–Ukrajina.
„Moramo osigurati da, kada se rat završi, budu na snazi kredibilni aranžmani za bezbednost Ukrajine kako se istorija ne bi ponovila. Pozdravljam obećanje mnogih država članica o davanju dugoročne bezbednosne pomoći Ukrajini. To će pomoći u odvraćanju bilo koje buduće ruske agresije“, kaže Stoltenberg.
U Savetu NATO–Ukrajina sa Švedskom svi su jednaki, kaže Stoltenberg. Savet bi trebalo da ojača političke veze Alijanse i Kijeva. Ukrajina može prečicom u NATO, ali tek kad oružje utihne – kad ispuni uslove i kad se sve članice saglase.
Za predsednika Zelenskog, koji je u Litvaniju došao i po bezbednosne garancije, to nije idealan odgovor, ali, kaže, razume oprez članica.
„Ukrajina se bori i potpuno razume da ne može da postane član NATO-a dok rat traje na našoj teritoriji. To je apsolutno jasno, ali sam video važne signale posle bilateralnih sastanaka koji ukazuju na to da će Ukrajina postati članica NATO-a, kada se budu ispunili uslovi, kada bude bezbedno na našoj teritoriji“, kaže Volodimir Zelenski.
Bajden: Prijem Ukrajine u NATO bi bio preuranjen
Prijem bi bio preuranjen, rekao je američki predsednik pred Samit. Na Samitu, u društvu lidera G7 i posle razgovora sa Zelenskim, objašnjava kako će sve saveznice nastaviti da pomažu Kijevu. Sedam najrazvijenijih država usvojilo je i zajedničku deklaraciju o pomoći Ukrajini.
„Danas su članice G7 predstavile zajedničku deklaraciju o podršci Ukrajini i jasno su stavile do znanja da će naša podrška trajati dugo u budućnosti. Pomoći ćemo Ukrajini da izgradi snažnu i sposobnu odbranu na zemlji, u vazduhu i na moru. To će biti snaga stabilnosti u regionu i odvratiće bilo koju pretnju“, kaže predsednik SAD Džozef Bajden.
Šolc: Pružiti podršku Ukrajini na konkretan način
Olaf Šolc, kancelar Nemačke, navodi da je sada važno pružiti podršku Ukrajini.
„Sada je važno podržati Ukrajinu na veoma konkretan način. Postigli smo niz dogovora o obuci ukrajinskih vojnika. Reč je o veoma velikom broju, mi garantujemo za to i nastavićemo da ih obučavamo“, kaže Šolc.
NATO se širi, šta Turska traži
Prethodnim prijemom Finske, a onda i turskim podizanjem rampe za Švedsku, NATO je zaokružio prisustvo na severoistočnom krilu. Predsednik Erdogan sada očekuje da EU odmrzne pregovore zaustavljene posle pokušaja puča u Turskoj 2016.
„Nastavićemo ratifikaciju članstva Švedske u NATO-u, slanjem nacrta ugovora od sedam tačaka u naš nacionalni parlament koji je trenutno na odmoru. Čim ponovo počne da radi, proces će brzo biti završen. I predsednik Bajden i državni sekretar Blinken rekli su mi da će raditi na isporuci aviona F-16 Turskoj. Ako obe strane – i ruska i ukrajinska – prihvate našu ponudu da budemo posrednici u pregovorima, rado ćemo je prihvatiti“, kaža Redžep Tajip Erdogan.
Kada Švedska posle dva veka vojne neutralnosti postane 32. NATO članica, u Vilnjusu se tumači, Rusija neće imati nekontrolisani pristup Atlantiku. Svih pet nordijskih zemalja biće deo saveza, a u Helsinkiju već sutra sa liderima Finske, Švedske, Norveške, Islanda i Danske razgovaraće američki predsednik.
Tagovi
