(Beta) – Dok zemlje širom Evrope beleže nagli porast slučajeva zaraze koronavirusom, vlade traže kompromisna rešenja za suzbijanje drugog talasa pandemije primenjujući lokalizovane restrikcije u skladu s trenutnim žarištima, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Istovremeno, vlasti izbegavaju stroge zabrane i zatvaranja u pokušaju da zaštite ekonomiju i umanje otpor javnosti koja deluje „umorna od pandemije“.
Engleska je u poslednje tri nedelje zabeležila četvorostruko povećanje broja slučajeva koronavirusa i sada ima više hospitalizovanih pacijenata od COVID-19 nego u martu, kada je vlada uvela potpunu blokadu, piše Vašington post.
List dodaje da Velika Britanija, kao i veći deo Evrope, i dalje sprovodi ciljane lokalne restrikcije, čineći sve kako bi izbegla zatvaranje škola i uvođenje strogih mera na nivou cele zemlje.
Slično tome, naglašava list, zemlje širom Evrope traže kompromise nastojeći da suzbiju ponovni rast infekcija i prijema u bolnice istovremeno se suočavajući s izraženijim gnevom i frustracijama firmi i pojedinaca nego proletos.
Francuska je nagovestila da bi mogla uvesti nove mere ograničenja pošto što su vlasti u subotu prijavile rekordnih 27.000 novih slučajeva za 24 sata, dok je broj ljudi hospitalizovanih zbog COVID-19 u ponedeljak prvi put od kraja juna premašio 8.600.
U Španiji se socijalistički premijer Pedro Sančes, ističe Vašington post, u petak pozvao na hitne ovlašćenja kako bi sprečio putovanja u Madrid i izvan tog grada, nadglasavši konzervativnu lokalnu vladu koja je favorizovala blokade na lokalnim nivoima.
Region Madrid je prijavio više od 20.000 novih slučajeva koronavirusa tokom poslednjih sedam dana, čime je jedno od najgore pogođenih područja drugog evropskog talasa.
Nemačka je u ponedeljak dodala Minhen na rastući popis „crvenih“ zona koronavirusa, što pokreće nova ograničenja. U Italiji je premijer Đuzepe Konte isključio još jednu blokadu na državnom nivou naglasivši da će se, ako bude potrebno, uvoditi lokalizovana ograničenja.
Sa širenjem virusa u Evropi raste i otpor prema novim merama ograničenja, ukazuje Njujork tajms, dodajući da službenici javnog zdravlja tvrde da „umor od pandemije“ predstavlja pravi izazov za zemlje koje pokušavaju da sprovedu nove mere izbegavajući pri tome potpune blokade.
Vrteći se još oko ekonomskog, emocionalnog i fizičkog napora zbog proletnih mera usled kojih je Evropa praktično stala, vladini zvaničnici širom kontinenta otkrivaju da javnost možda drugi put neće biti toliko popustljiva. Ponegde se prihvataju nove mere ograničenja, iako nevoljko, jer bi alternativa – blokade u celoj zemlji – bila samo gora.
Ali, naglašava njujorški list, sumnje da bi javnost pristala na tako drastičan korak sve su veće, naročito u demokratskim zemljama gde vlade na kraju odgovaraju biračima. Sumnje u javnosti podstaknute su neuspehom vlada u mnogim zemljama da ispune velika obećanja o merama poput traženja kontakata, testiranja i drugih mera.
Bolnice širom Evrope su se u velikoj meri dobro nosile sa situacijom u kojoj je region ponovo postao žarište koronavirusa, ali s povećanjem broja slučajeva zaraze očekuje se da će pritisak rasti zbog čega vlasti mole građane da se fokusiraju na higijenu i pravila fizičkog distanciranja, piše Blumberg.
Budući da su zemlje od Španije do Ukrajine poslednjih dana zabeležile rekordan porast, vlasti se, naglašava Blumberg, opiru oživljavanju strogih mera zabrane. Umesto toga, fokus je na lokalnim merama usred zabrinutosti zbog ponovnog udara na ekonomiju i izazivanja nemira javnosti koja je umorna od pandemije. Vlastima ne preostaje mnogo osim molbe stanovnicima da budu oprezni.
Promenjivi stavovi prema merama ograničenja pokazuju da vlasti postaju sigurnije u svoje razumevanje širenja COVID-19, dok sve više stručnjaka za javno zdravlje tvrdi da višemesečna blokada nije odgovor na bolest o čijem se prenosu sada puno više zna nego proletos, ukazuje Volstrit džurnal.
U martu je medicinskim naučnicima nedostajao konsenzus o načinu širenja virusa i podržali su sveobuhvatne stroge zabrane kao alat za kupovinu vremena. U to vreme je bilo malo saznanja o tome koje su starosne skupine bile najveći prenosnici ili koje su intervencije delovale. Ovih dana, naglašava list, postoji široki konsenzus o tim pitanjima.
Svetska zdravstvena organizacija već dugo favorizuje intervencije koje, za razliku od strogih mera zaključavanja, izazivaju manje ekonomskih i društvenih poremećaja, preporučujući vladama da slede strategiju koja se naziva „testiranje, traženje, izolovanje“ ljudi izloženih virusu.
Ali, ukazuje list, u gotovo svim evropskim zemljama još se sprovodi premalo testova da bi se prekinuo lanac prenosa izolacijom izloženih ljudi, dok su istraživanja u avgustu pokazala da je samo petina zaraženih u Velikoj Britaniji postupala u skladu s pravilima samoizolacije.
Tagovi
