Često se poslednjih dana, u najavi sahrane, a danas naročito, pisalo i govorilo o karakteru princa Filipa, supruga kraljice Elizabete i njegovoj istorijskoj ulozi u Bakingemskoj palati, životu britanskog suverena i svih Britanaca. On je uvek opisivan kao neko ko je nevoljno, ali vrlo dostojanstveno, prihvatio ulogu „dela ceremonije“, čoveka koji će pratiti kraljicu, biti njen suprug i ništa više od toga.
Međutim, neretko se u tim pričama prenebregne činjenica da je princ Filip bio i vrlo kreativan i progresivan čovek. Još nam je Netfliksovo ostvarenje „The Crown“ prikazalo njegovo, napredno shvatanje značaja medija i organizaciju važnih događaja u životu kraljevske porodice, koje je shvatao na drugačiji način od većine kraljičinih ađutanata.
Ako i nije imao priliku da utiče na mnoge događaje i ceremonije, britanski mediji pišu da je za svoju sahranu scenario napisao sam. Od molitvi koje će biti izgovorene, preko pesama koje će pevati hor, do govora koji neće biti održani.
(Kako je izgledao čitav tok njegove sahrane možete pročitati na linku ispod)
Britanci pišu i o navodnom, neobaveznom razgovoru kraljice i njenog supruga, tokom kog su se dotakli i teme sahrane i navode da je princ Filip tada kraljici Elizabeti rekao nešto poput: „Samo me stavite u taj Land Rover…“
Da, telo princa Filipa je specijalno dizajniranim Land Roverom, u čijem kreiranju je i sam uzeo učešće, prevezeno do kapele Svetog Đorđa. Za tim Land Roverom su u povorci išli članovi kraljevske porodice, njegova deca, (posvađani) unuci, najbliži srodnici.
U odelima, ne u uniformama, kako prinčevi Hari i Endru ne bi bili u neprijatnoj situaciji. Sa maskama na licu kako bi bio ispoštovan kovid protokol.
(Priču o sahrani u slikama pogledajte na linku ispod)
I dok jedni komentarišu da je ceremonija bila „sasvim hladna, bez ikakvih emocija“, drugi je nazivaju „neočekivano dirljivom“.
Kraljica je sedela sama, daleko od svih mogućih prenosioca virusa, „predaleko od stvarnosti, kao i uvek“, pišu neki škotski novinari.
Ipak, iz Škotske i svih drugih zemalja (britanskih, evropskih i svetskih), kraljevskoj porodici stižu poruke najdubljeg saučešća.
Na Krfu, gde je princ Filip rođen, na kuhinjskom stolu palate Mon Repos u 10 sati ujutro 10. juna 1921. godine, takođe je održan pomen, a minut ćutanja povezao je čitavu Evropu i svet.
Put koji je vojvoda od Edinburga prešao od Krfa i kuhinjskog stola u Mon Reposu, do sahrane u zamku Vindzor, dobio je svoju poslednju, sasvim doslednu epizodu, u ceremoniji koju je vojvoda sam isplanirao.
Kao i u životu, u smrti je ostao deo ceremonije. Pa tako mediji u Velikoj Britaniji, već nekoliko minuta nakon sahrane, pišu o odnosu Harija i Vilijama, komentarima brata princeze Dajane i demonstrantkinji koja je u toplesu sa statute kraljice Viktorije pozivala da „planeta bude spasena“.
Za to vreme, vojvoda od Edinburga, koji je obožavao automobile i brzu vožnju, pa je i pod najstarije dane pravio saobraćajne probleme, u svom Land Roveru klizi u večnost.