Samo sedam zemalja na svetu diše kvalitetan vazduh. Srbija nije ni blizu

Samo sedam zemalja ispunjava međunarodne standarde kvaliteta vazduha, a smrtonosno zagađenje vazduha se pogoršava zbog oporavka ekonomske aktivnosti i toksičnog uticaja dima od šumskih požara, navodi se u novom izveštaju kontrolore kvaliteta vazduha IQAir.

Izveštaj IQAira obuhvatio 134 zemlje, od kojih se u „zlatnoj sedmorci“ nalaze Australija, Estonija, Finska, Grenada, Island, Mauricijus i Novi Zeland. Kako je navedeno ove države ispunjavaju smernicu Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za granicu od PM2.5 mikročestice.

Šta su PM2.5 čestice i kako ugrožavaju život

PM2.5 predstavljaju sitne čestice suspendovane u vazduhu, čiji je prečnik manji od 2,5 mikrometra. Nevdljive golim okom i tanje od ljudske dlake, one mogu poticati iz različitih izvora kao što su industrijski procesi, izgaranje fosilnih goriva i druge aktivnosti. Ono što ih čini posebno opasnim je njihova sposobnost da prodru duboko u pluća i čak u krvotok kada se udišu, što može uzrokovati širok spektar zdravstvenih problema.

Povezane su sa iritacijom pluća, astmom, bronhitisom, srčanim bolestima i drugim ozbiljnim zdravstvenim stanjima. Njihova veličina čini ih posebno opasnim, jer mogu lako proći kroz nozdrve i grlo i dosegnuti dublje delove pluća, izazivajući ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, a mogu dovesti i do smrti.

Kako se drži planeta?

Većina zemalja sveta, i uz ogromne napore, ne uspeva da ispuni standard za PM2.5.

Prema izveštaju kompanije IQAir, ovo je alarmantna situacija koja može sa sobom da donese ozbiljne posledice po kvalitet života ali i po sam ljudski život.

Iako je vazduh u svetu, šire gledano, čistiji nego što je bio u porethodnom veku, još uvek postoje mesta gde su nivoi zagađenja posebno opasni. Najzagađenija zemlja na svetu je Pakistan i ima nivoe PM2.5 više od 14 puta veće od WHO standarda, pokazao je ovaj izveštaj, a odmah za njim nalaze se Indija, Tadžikistan i Burkina Faso.

Ipak, čak i bogatijim državama, napredak u smanjenju zagađenja vazduha je upitan i ugrožen.

Kanada, koja je drugo smatrana zemljom sa jednim od najčistijih vazduha na zapadu, prošle godine postala je jedna od najzagađenijih zbog rekordnih i razarajućih šumskih požara koji su pogodili zemlju, a toksični dim se širio duž žemlje ali i u delovima SAD-a.

I u Kini, koja je ulagala ogromne napore za poboljšanje kvaliteta vazduha, zabeležen je porast od 6,5 % u nivoima PM2.5. Uzrok toga bila je pandemija Covid – 19 i nestašica resursa.

„Nažalost, stvari su krenule unazad,“ kaže izvršna direktorka IQAir-a za Severnu Ameriku, Glori Dolfin Hames. „Nauka je prilično jasna i svi su i više nego svesni uticaja zagađenja vazduha, ali smo se navikli na nivo zagađenja koji je previsok da bismo bili zdravi. Ne prilagođavamo se dovoljno brzo.“

Zagađenje vazduha odnosi više od 7 miliona života godišnje širom sveta, što je više od ukupnog broja žrtava AIDS-a i malarije. Ovaj smrtonosni teret naročito pogađa zemlje u razvoju koje se oslanjaju na izuzetno zagađujuće izvore goriva za grejanje, osvetljenje i kuvanje u zatvorenim prostorijama.

Najzagađenije urbano područje u svetu prošle godine bilo je Begusarai u Indiji, pokazao je šesti godišnji izveštaj IQAir-a. Veći deo zemalja u razvoju, posebno Afričkih, nema pouzdane mere kvaliteta vazduha.

WHO je 2021. godine spustio smernicu za „sigurne“ nivoe PM2.5 na pet mikrograma po kubnom metru. I pored toga, mnoge zemlje, čak i neke od evropskih država koje su značajno poboljšale svoj vazduh u proteklih 20 godina, ne dosežu do tog broja.

Čak ni stroži standardi ne osiguravaju smanjene zagađenja.

Istraživanje koje su prošlog meseca objavili američki naučnici pokazalo je da ne postoji siguran nivo PM2.5. Čak i minimalna izloženost povezana je s povećanim brojem hospitalizacija zbog stanja kao što su srčane bolesti i astma.

Hames je rekla da bi zemlje hitno trebale da reaguju i da svoje gradove što pre učine pogodnijim za šetnju, a manje zavsine od automobila. Potrebno je učiniti ih bar sigurnim za život. Nepohodno je izmeniti prakse šumarstva kako bi smanjile uticaj dima od šumskih požara i brže prihvatiti čistu energiju umesto fosilnih goriva.

Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljan globalni izazov čiji su efekti široko rasprostranjeni i duboko utiču na kvalitet života ljudi širom sveta.

Sa preko 7 miliona smrtnih slučajeva godišnje, zagađenje vazduha je postalo jedan od vodećih uzroka prevremene smrti i ozbiljnih zdravstvenih problema. Međutim, uz pravilne regulacije, tehnološke inovacije i globalnu saradnju, postoji mogućnost za poboljšanje stanja. Investicije u obnovljive izvore energije, promocija održivih transportnih opcija i smanjenje emisija industrijskog sektora mogu značajno doprineti smanjenju zagađenja vazduha i unapređenju kvaliteta života.

kako se držimo mi?

Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljan problem i u Srbiji, gde se često suočavamo sa visokim nivoima zagađenja, posebno tokom zimske sezone.

Beograd je okosnica zagađenja. Prema podacima aplikacija za praćenje kvaliteta vazduha, često se nalazi na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Uzroci toga su raznovrsni, uključujući industrijske emisije, saobraćajnu gužvu i individualna ložišta koja koriste neadekvatna goriva za grejanje.

Međutim, nije samo Beograd suočen sa ovim problemom. I u ostalim gradovima Srbije vazduh je izuzetno zagađen, posebno u urbanim sredinama i industrijskim delovima grada. Glavni grad u stopu prate i Novi Sad, Niš i Valjevo, a kada su u pitanju PM2.5 čestice, Novi Pazar je na vrhu liste, dok je za njim Užice.

U ovom trenutku, implementacija efikasnih mera za smanjenje emisija, promocija održive transportne infrastrukture i podsticanje upotrebe čistih izvora energije ključni su koraci ka rešavanju ovog problema i stvaranju zdravijeg okruženja za sve građane Srbije.