Okolnosti se menjaju. Sećate li se kad je avgusta 2018. ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obavestio javnost da je MUP zatvorio „vojno-patriotski“ kamp na Zlatiboru, u kojem su deca učila vojničke veštine i patriotski se edukovala? „Mi smo dali nalog za raspuštanje kampa zbog moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti“, pojasnio je tada Stefanović. Podsetimo, na Zlatiboru je bio otvoren prvi „omladinsko-patriotski“ kamp za decu, koji su organizovale „srpske i ruske veteranske i patriotske grupe“. Instruktori su jednostavno želeli da naša deca budu spremna da se brane, da nas danas-sutra, ne daj bože neko napadne. Dozvola, ali i finansijska podrška dobijena je od opštine Čajetina i za predsednika te opštine Milana Stamatovića tu ništa nije bilo sporno jer to je bio „humanitarni patriotski kamp gde se deca uče tradicionalnim srpskim vrednostima, gde nisu plaćena, kao u ovim rijaliti emisijama“. Sećam se da je i Nebojša Krstić podneo ostavku na mesto člana Upravnog odbora RTS zbog emitovanja afirmativnog priloga na RTS o ovom „kampu“. Ali to je bila 2018. Mnoge stvari su još bile u povoju. Možda bi danas taj kamp bilo teže zatvoriti, možda pritisak patriotske i proputinovske javnosti to ne bi dozvolio, šta bi rekli Nestorović i Milica Zavetnica, možda bi država našla neki model za njegovo funkcionisanje, ili otvaranje još takvih kao isplativiju supstituciju za skupi obavezni vojni rok. Zašto, uostalom, ne bi bilo nekakve „predvojničke obuke“ kao neke vrste javno-privatnog partnerstva?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
