Džulijan Asanž je pušten iz britanskog zatvora, navodi Vikiliks, organizacija koju je osnovao,
Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž (52) pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima Okružnog suda SAD za Severna Marijanska ostrva.
Saopštenje da je Asanž na slobodi usledilo je ubrzo nakon što su se pojavile vesti da će se ove nedelje izjasniti krivim za kršenje američkog zakona o špijunaži, u dogovoru koji bi mu omogućio da se vrati kući, u rodnu Australiju.
Tim povodom, objavljujemo prvi intervju koji je Asanž dao srpskim medijima – i to dok je boravio u ambasadi Ekvadora u Londonu.
***
Nedeljnik je dugo čekao na intervju sa Asanžom. Okej, znali smo da je on je toliko velika priča, da je logičnije da pojavi u Gardijanu ili Njujork tajmsu, umesto u malim novinama u Srbiji. Ali mi smo imali ono što oni nisu – njegovog prijatelja i izdavača Uroša Balova, koga smo toliko maltretirali da smo već počeli da se pozdravljamo sa „Asanž“.
Bilo je to u junu 2015. godine.
Pravili smo naslovnu, ali nestrpljenje je raslo. Asanž dugo spava. Njegova asistentkinja potvrđuje da je intervju urađen (sramežljivo kaže da je odličan), da se prekucava, i da stiže do utorka. Dedlajn dedlajnova. Treba da pošaljemo i reklamu za TV. Ipak, pričamo s Urošem da su oni ozbiljna ekipa, ili da „makar još ne znamo za ozbiljniju“, dodaje on. I dalje pregovaramo o urađenom intervjuu.
Ponedeljak veče. Sa čudnog mejla stižu odgovori. Ovo je stvarno veliki intervju. Prvi put na svetu Džulijan Asandž priča o vezi Googla i Hilari Klinton! Svetska ekskluziva… Novinarska bomba u našim rukama. Uroš kaže da se naježio. Šalje SMS: „Ja mislim da je ovo možda najbolji intervju koji je dao“.
Asanž daje malo intervjua. Ali tada je u Nedeljniku odlučio je da ispriča sve.
Podsetiću vas da je Gugl aktivno učestvovao u programu PRISM – tajnom antiterorističkom programu za masovno nadgledanje i prikupljanje podataka
Vaše tvrdnje o kompaniji Google, da je posredi „geopolitički vizionar Vašingtona“, biće šokantne ogromnoj većini ljudi i korisnika, koji Google posmatraju kao inventivnu, „kul“ kompaniju, negovatelja liberalne vrednosti. U stvari, obični korisnici interneta i ne doživljavaju Gugl kao „korporaciju“, a kamoli kao „zlu korporaciju“. Jeste li uspeli da proniknete u tajnu te „dvoličnosti“ Gugla?
Na neki način, viši ešaloni Gugla su mi oduvek izgledali udaljeniji i mračniji nego hodnici Vašingtona. Kada mi je kolega rekao da izvršni direktor Gugla želi da se sretnemo, bio sam zaprepašćen činjenicom da bi breg mogao da dođe Muhamedu. Ali trebalo mi je mnogo vremena nakon što su Erik Šmit i njegova svita otišli da shvatim ko me stvarno posetio.
Jedan način posmatranja Gugla je da je to samo biznis. Ali, da bi američki monopol na internetu obezbedio globalnu dominaciju na tržištu, on ne može samo da se bavi svojim poslom, da ostavi politiku po strani. Šta onda megakorporacija mora da uradi? Da bi joj se ispunila želja da opkorači čitav svet, ona mora da postane deo prvobitnog carstva.
Veliki deo Guglovog imidža je da je to „više od kompanije“, i on dolazi iz percepcije da se Gugl ne ponaša kao velika, zla korporacija.
A u stvari, on hvata ljude u zamke sa svojim gigabajtima „slobodnog prostora za skladištenje“, što odaje utisak da se oni vode suprotnim motivima od korporativnog profita. Gugl se često posmatra kao suštinski filantropsko preduzeće, koje ubacuje mnogo novca u inicijative „korporativne odgovornosti“ koje bi trebalo da doprinesu „socijalnim promenama“. Najbolji primer za to je Google Ideas. Ali kao što su nam Google Ideas pokazale, „filantropski“ napori kompanije dovode je neprijatno blizu imperijalnoj strani uticaja Sjedinjenih Američkih Država. Bilo da je samo kompanija ili „više od kompanije“, Guglove geopolitičke aspiracije su usko povezane i ispresecane spoljnopolitičkom agendom najveće svetske supersile.
Zato je neophodno da rešimo situaciju sa monopolom koji Gugl ima na pretragu i internet usluge, da uz pomoć regulatora razbijemo njegovu dominantnu poziciju, i da to uradimo pre nego što Hilari Klinton dobije priliku da postane predsednik SAD.
U čemu se sastoji tesna saradnja Vašingtona i Googlea i kada je ona počela? Da li je Gugl od početka bio blizak američkoj vladi ili je to postao tek kada je ojačao? I šta nam podatak da Google više troši na lobiranje u Vašingtonu od vojnih korporacija govori o ostalim korporacijama, postoji li ijedna koja bi mogla da se odupre tom sirenskom zovu Kapitola?
Hajde da uzmemo primer predstojećih predsedničkih izbora u Americi 2016. godine. Sa podrškom koju će ukazati Hilari Klinton, Gugl će odigrati značajnu ulogu u ovim izborima, pošto kompanija ima veoma bliske veze sa Stejt dipartmentom, koji je Klintonova ranije vodila. Kao što sam objasnio u knjizi „Kada je Gugl sreo Vikiliks“, Guglovi odnosi sa američkom vladom datiraju još iz 2002. Mnogi ljudi koji trenutno rade u Guglu – počev od Džareda Koena, direktora Google Ideas ili, bolje rečeno, Guglovog „direktora za promenu režima“ – blisko su povezani sa američkom spoljnom politikom. Treba napomenuti da su njihove veze sa Hilari Klinton posebno snažne, pošto su mnogi od njih ranije radili kao njeni savetnici ili asistenti.
Hilari Klinton već tri godine strpljivo gradi finansijske rezerve i infrastrukturu za predsedničku trku, a čak je u tu svrhu upregla i organizaciju Clinton Global Initiative. Podsetiću vas i da je ona bila državni sekretar od 2009. do 2013. godine, a tokom tog perioda Vikiliks je objavio poverljive depeše u kojima nedvosmisleno stoji da je Klintonova odobravala špijuniranje stranih diplomata, zvaničnika Ujedinjenih nacija, kao i američkih saveznika.
Jeste li svesni podatka da 80 odsto svih pametnih telefona koji se danas prodaju pokreće nešto zvano Android, koji je Guglov operativni sistem?
A podsetiću vas i da je Gugl aktivno učestvovao u programu PRISM – tajnom antiterorističkom programu za masovno nadgledanje i prikupljanje podataka – koji je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) pokrenula 2007. godine. Možete kroz vreme da pratite različite veze. S jedne strane imamo veoma moćnu korporaciju koja se proširila u gotovo čitav svet, i prikuplja informacije od ljudi, sa njihovih telefona, iz njihovih pretraga i tako dalje, objedinjuje ih u SAD, gradi veze, veoma sofisticirane veze između tih informacija i praktično obavlja sav posao NSA, podižući jednu bogatu centralnu bazu podataka. Čak i da najbolja osoba na svetu vodi taj program, to je jedan opasan subjekat koji je veoma sličan Nacionalnoj bezbedosnoj agenciji, i kojeg NSA može da ubedi da im otvore svoje arhive.
Uporedite „izjave o misiji“ Gugla i NSA. NSA doslovno kaže: „Mi želimo da sakupimo sve privatne informacije, da ih objedinimo, da ih čuvamo, da ih sortiramo, da ih popišemo, i da ih eksploatišemo“. A Guglova kaže: „Mi želimo da sakupimo sve privatne informacije, da ih objedinimo, da ih čuvamo, da ih sortiramo, i da te profile prodamo oglašivačima“. Gotovo su identične, dakle.
U isto vreme, pogledajte slučajeve poput Verizona. I tamo smo svi mogli da vidimo da je bilo interakcija između Verizona i Nacionalne bezbednosne agencije, i da, Verizon je dobio sudski nalog po Zakonu o stranim bezbednosnim službama i nadzoru (FISA) da redovno predaje sve razgovore i snimke NSA preko FBI, ali možete i da se opkladite da se to desilo ovako: čelni čovek Verizona je, neformalno, ovako pričao sa NSA i FBI: „Slušajte, ja stvarno vama želim da pomognem. Baš želim. Ali moram da budem zaštićen. I zato morate da me naterate višom silom da uradim sve to za vas, kako me, ako se ovo ikada sazna, ne bi tužili i klijenti i akcionari. Dajte mi instrument više sile. Dajte mi neku stvar sa potpisom FISA suda, nešto čime mogu da se pokrijem, i onda ćemo moći lepo da sarađujemo.“
Na koji način Google ugrožava našu slobodu? Da li je posredi samo dostavljanje podataka NSA, CIA i drugim obaveštajnim službama, ili je i način na koji smo uronjeni u Guglov svet – od reklama, video-klipova, mapa, saveta, pa sve do gledanja u njegov logo toliko puta na dan – takođe neka vrsta kontrole?
Jeste li svesni podatka da 80 odsto svih pametnih telefona koji se danas prodaju pokreće nešto zvano Android, koji je Guglov operativni sistem? To znači da Gugl zna kada su ljudi uključili telefon po prvi put, zna njihove lokacije, vajrles mreže koje se nalaze u okolini, sve što su tražili, oglase na internetu koje su videli (a iza kojih takođe stoji Gugl), mejlove koji su povezani sa Gmailom. Dakle, Gugl je sam po sebi neka vrsta privatne NSA. On je potpuno u poslu prikupljanja što više podataka širom sveta, o što više ljudi i lokacija; potom povezuje te podatke kako bi predvideo šta ljudi žele i, delimično, iskoristio to da im proda oglase. To je njihov biznis-model. Ali, Gugl je takođe postao meta Nacionalne bezbednosne agencije. I to je upravo ono što smo saznali iz onoga što je otkrio Edvard Snouden: da su Gugl i NSA, kroz PRISM sistem i nekoliko drugih angažmana, tesno povezani. I to je ono čime se bavim u ovoj knjizi.
Pa ipak, ljudi koji se svakodnevno šokiraju ovolikim stepenom nadgledanja onoga što rade, i dalje nemaju nikakvu nameru da napuste društvene medije poput Facebooka ili Twittera, ili da prestanu da koriste Gmail. Oni, u stvari, ne mogu da pojme da toliki nivo nadgledanja postoji jer ne mogu da ga vide. Njima je NSA nešto poput Boga, nešto nevidljivo što posmatra i beleži sve što radimo, ali oni ne mogu to da vide i onda postaju skeptični. Obični korisnici kažu „Da, to je važno i to je istinito“, ali potom nastavljaju da ignorišu pravila. Pošto su aktivnosti NSA obavijene velom tajne i toliko kompleksne – a i aktivnosti Gugla su na istom nivou – ljudi su skloni da pomisle da se to i ne događa. Oni razumeju sve na intelektualnom nivou, ali misle da se ne događa njima.
Kako se ljudsko društvo preselilo na internet, tako se internet preselio u naše društvo. Naša lična, poslovna i birokratska komunikacija je isprepletena sa internetom na isti način na koji je naše telo povezano venama i arterijama. Bolest koja napada internet napada i naša društva pojedinačno, ali i čitavo čovečanstvo
Kad smo već kod božanstava, jednom prilikom nazvali ste Google „Bogom masovnog nadgledanja kojeg je stvorila Zapadna civilizacija“. Jeste li pesimista u pogledu budućnosti čovečanstva i naše svesti o potrebi da zaštitimo svoju privatnost, ili se ponekad, zajedno sa ljudima kojima ste pomogli, poput Edvarda Snoudena, osećate kao da vodite unapred izgubljenu bitku?
Kao što ste već primetili, Gugl je postao najveća grupa za lobiranje u Vašingtonu, veća čak i od kompanija poput Lockheed Martin, Raytheon ili Boeing. Zbog snage koju poseduje, teško mi je da zamislim da će se pojaviti neka anti-monopolska komisija koja bi mogla da natera kompaniju da se pocepa. Znate li da je Apple najveća kompanija u Americi kada se u obzir uzme tržišna kapitalizacija, a da je Google na drugom mestu? Ali je jako zanimljivo da prirodni konflikt između te dve kompanije, kao i konflikt između Majkrosofta i Gugla, nije doveo ni do kakve regulatorne akcije u Americi. Gugl polako postaje i provajder, preuzima optičke kablove, a postaje i urednik, pošto proizvodi sve više sadržaja. Zanimljivo je i da je NSA hakovala evropske antimonopolske regulatore, i to baš one koji su pokrenuli istragu protiv Gugla. Kao što sam dokumentovao u „Kada je Gugl sreo Vikiliks“, američka vlada navela je Gugl kao deo svoje industrijske odbrambene baze. Samim tim, oni su priznali da je Gugl od velikog značaja za stratešku moć Sjedinjenih Američkih Država.
Kako se ljudsko društvo preselilo na internet, tako se internet preselio u naše društvo. Naša lična, poslovna i birokratska komunikacija je isprepletena sa internetom na isti način na koji je naše telo povezano venama i arterijama. Bolest koja napada internet napada i naša društva pojedinačno, ali i čitavo čovečanstvo. A ta bolest je, s jedne strane, masovno nadgledanje svakog sadržaja koji plovi internetom – naše finansijske transakcije, naše intelektualne ideje, naše veze i lični odnosi – a s druge strane, novi režimi koji kontrolišu protok informacija, koji kontrolišu sam krvotok međunarodne ljudske civilizacije. Zato moramo svi da budemo svesni distopije koja dolazi. A kada postanemo svesni, moramo da promenimo ponašanje ljudi, i da svi zajedno smislimo kako da se borimo protiv te bolesti. To je pitanje političke svesti i samospoznaje.
Gugl polako postaje i provajder, preuzima optičke kablove, a postaje i urednik, pošto proizvodi sve više sadržaja. Zanimljivo je i da je NSA hakovala evropske antimonopolske regulatore, i to baš one koji su pokrenuli istragu protiv Gugla
Povodom srpskog izdanja „Kada je Google sreo Wikileaks“ poslali ste pismo srpskoj javnosti i pomenuli da i u Srbiji imate partnere u borbi protiv internet-hegemona, kako ste nazvali Gugl. Ali, da li mislite da jedna mala država poput Srbije – koja mora da balansira između Istoka i Zapada – može da bude odvažna? Kako biste ljude koji vode ovu državu ubedili da ne treba da pristaju na diktate američke vlade i velikih korporacija?
Ne bih voleo da dođem u poziciju da vodim bilo čiju spoljnu politiku, ali želim da upozorim ljude da sve ovo vodi ka novoj transnacionalnoj distopiji kakva se nikada nije pojavila. Ona ne pogađa samo jednu zemlju u jednom delu sveta, već sve države u svim delovima sveta. Ona pogađa sve države jer sve države prelaze na internet. To je najveća krađa u ljudskoj istoriji. U poslednjih nekoliko godina videli smo neverovatnu političku radikalizaciju društava koja su povezana na internet, i to jer internet i sam prolazi kroz neverovatnu edukativnu transformaciju ljudi koji ga koriste. U nekim društvima to je dovelo do revolucija i neviđenih reformi. To je era jedinstvene političke edukacije.
Zato i vi u Srbiji morate da razumete uspon Gugla i svih koji su sa njime povezani, i da shvatite razmere pretnje autonomiji nacija i kultura. Morate to da shvatite pre nego što nas događaji preteknu. Zato bih rekao da samo zajedno možemo da se borimo za slobodu i mesto u ovom novom svetu.
Već pune tri godine ste u ambasadi Ekvadora, kao azilant ali i zatočenik. Nekoliko puta stigla su upozorenja o Vašem lošem zdravstvenom stanju. Kako se osecate fizički, a kako mentalno, posle toliko vremena bez sunca i vazduha? Da li mislite da će vam biti dozvoljeno da potražite medicinsku pomoć?
Možete samo da zamislite s koliko se poteškoća sreće osoba koja je u ovoj zemlji zatočena skoro pet godina – od čega tri godine u ovoj ambasadi, koja nema ni dvorište ni direktnu sunčevu svetlost. Zahvalio bih vam na brizi, ali ne bih komentarisao dalje svoje zdravstveno stanje. Samo bih dodao da se moja pravna borba nastavlja.
Intervju je objavljen 18. juna 2015. u Nedeljniku broj 179
Tagovi
