Ruska agresija na Ukrajinu, energetska kriza, klimatske promene i samit evropskih država: to su prioriteti češkog predsedavanja Savetu Evropske unije koje počinje u petak 1. jula, piše Dojče vele.
Od jula će Evropsku uniju predvoditi dva bivša rektora Masarikovog univerziteta u Brnu: češki premijer Petr Fijala i ministar za evropska pitanja Mikulaš Bek. Fijala je politikolog, bio je rektor od 2004. do 2011. Njegov prijatelj i zamenik, muzikolog Bek, bio je na čelu tog drugog po veličini češkog univerziteta odmah potom, od 2011. do 2019. Pod njihovim rukovodstvom, Masarikov univerzitet bio je među najboljim univerzitetima na svetu, među deset najboljih univerziteta „Nove Evrope“ i postigao je „QS Students City“ nivo univerziteta u Berlinu ili Beču.
Fijala i Bek sada žele da u Evropskoj uniji ponove uspehe koje su postigli kao rektori. Češka, koja 1. jula preuzima predsedavanje Savetu EU, hoće da se predstavi kao deo Zapadne Evrope, a ne kao deo Istočne Evrope. „Bio bih veoma srećan kada bi naše predsedavanje EU značilo da nas više ne doživljavaju kao zemlju koja želi da uhvati korak sa Zapadom, već kao državu EU bez ako i ali“, rekao je Mikulaš Bek za DW. „Da bi se to postiglo, može biti dovoljno da se uloga predsedavajućeg obavlja profesionalno.“
Od malih stvari, kao što je tačnost u pregovorima sa EU, zavisiće da li će Češka Republika biti percipirana kao „normalna“ zemlja EU, poput Danske ili Švedske. Te zemlje možda ne dominiraju debatom o EU kao Francuzi ili Nemci, ali umeju da je moderiraju.
Ukrajina kao glavni prioritet
Prag je svestan u kojoj meri je njegov učinak na čelu Evropske unije determinisan ruskom agresijom i njenim uticajem na Uniju i svet. „Nije da je Ukrajina istisnula ostatak, nego je dodala još jedan veliki komad“, rekao je Bek. Posle Poljske, Češka je u EU verovatno najsnažnija podrška Ukrajini koju je napala Rusija: snabdeva Kijev oružjem, uključujući tenkove i helikoptere, i primila je 350.000 izbeglica.
Povodom predstojeće zime, češki ministar za evropska pitanja smatra da će glavni fokus biti prevazilaženje energetske krize koju je izazvala Rusija. „To je ključni zadatak koji će odrediti kredibilitet Evropske unije“, rekao je Bek. „To će biti još veći test za EU od suočavanja sa kovid-krizom.“ Ključno je da EU bude u stanju da obezbedi adekvatan kapacitet za LNG-terminale i transportne rute.
Havel: „Evropa kao zadatak“
Tome odgovara pet prioriteta češkog predsedavanja, koje je premijer Petr Fijala predstavio novinarima u Pragu sredinom juna. To su upravljanje izbegličkom krizom i posleratna rekonstrukciju Ukrajine, energetska bezbednost, jačanje odbrambenih kapaciteta Evrope i bezbednost sajber prostora, strateška otpornost evropske ekonomije i otpornost demokratskih institucija. Moto češkog predsedavanja je citat bivšeg predsednika Vaclava Havela: „Evropa kao zadatak“.
„Evropa, a sa njom i čitave svet, prolaze kroz fundamentalnu promenu, jer je ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala našu sigurnost“, rekao je Fijala novinarima, objašnjavajući da se mora raditi na novoj bezbednosnoj arhitekturi za Evropu. Češka je svesna da zadatak vođenja EU nije da promoviše „češke interese“. „Glavni zadatak češkog predsedavanja biće postizanje konsenzusa u pojedinačnim oblastima i postizanje evropskog jedinstva“, najavio je Fijala.
Mega samit u Pragu
Iako je francusko predsedavanje na samitu EU u junu već uspelo da dodeli status kandidata Ukrajini i Moldaviji, pitanje proširenja EU i saradnje sa susednim zemljama EU biće u fokusu najvažnijeg neformalnog samita češkog predsedavanja. Samit EU održaće se u oktobru u Pragu i biće najveći skup te vrste, jer bi trebalo da učestvuju ne samo zemlje-članice EU, već i druge evropske zemlje – „od Islanda, do Ukrajine, bez obzira da li su članice EU“, piše Fijala na svojoj Fejsbuk-stranici. Šef vlade je uveren: „To je izazov za nas, ali ćemo ga savladati.“
Češka tako može indirektno da se poveže sa svojim poslednjim predsedavanjem 2009. kada je u Pragu održan osnivački samit „Istočnog partnerstva“, koji je otvorio saradnju između šest postsovjetskih zemalja, Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana – i Evropske unije.
Tagovi
