Bila je subota, tačno deseti dan otkako je počelo letnje godišnje doba, koje će, inače, trajati devedeset i tri dana, ali po ovih prvih desetak dana moglo bi da se kaže da će to biti još samo jedno leto i ništa drugo, ni po čemu posebno leto, tako bi moglo da se kaže, jer se tako uglavnom i priželjkuje za svako godišnje doba, da bude prosečno, samo da ne bude ni po čemu posebno, što inače nikada ne bude tako. Ali, baš tad se Dobrila, u pola tri posle ponoći, okrenula u velikom krevetu i udarila Frica nogom u koleno, i Fric je vrisnuo i poskočio, uhvatio se za koleno, i počeo je da urla od bolova. Mahao je rukom kao da nekoga doziva, prevrtao se preko kreveta i na kraju se srušio na pod. Onda se prevrtao po sobi i mahao i dalje rukama, kao da je tražio pomoć. Dobrila se potpuno zbunila i ustala je, i onda je rekla: „Pipnula ga nisam.“

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 6. JULA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.