Univerzitet u Beogradu rangiran je između 401. i 500. mesta na jutros objavljenoj Šangajskoj listi i zadržao je poziciju koju je zauzeo i prošle godine.
Ove godine je, za razliku od prethodnih, umesto 500, objavljena lista 1.000 najboljih univerziteta na svetu.
A na listi deset najboljih, prema Šangajskoj listi, našli su se univerziteti iz SAD i Velike Britanije.
Na prvom mestu je Harvard koji tu poziciju drži već 18 godina, a među ostalim su i Stenford, Kembridž, MIT, Oksford, Prinston, Berkli…
Šangajska lista obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta, a kriterijumi prema kojima se rangiraju univerziteti su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index, akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.
Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU) sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong još od 2003. godine.
Tagovi
Ilija Kostić
Šangajska lista je bez stvarnog značaja iz više razloga. Prvo ona je uzrok raznih marifetluka kao što sun kupovina nobelovaca, citiranje ja tebi ti meni zarad pozidazanja citatnosti, računanja časopisa koji su objavljivali dokazane plagijate i lažne tekstove (Metalurgija International, pa čak i izvikani Nature). Drugo, ugled univerziteta se stiče i kroz humanističke nauke koje se ne računaju na SCI i SSCi listama. Da je živ Geogreije Ostrogorski ne bi doprineo Beogradskom univerzitetu na Šangajskoj listi, što govori vrlo loše o šangajskoj listi.