Sankt Peterburg: Putin obećao Africi i besplatno žito

Na samitu Rusija-Afrika predsednik Vladimir Putin je rekao da je Rusija u stanju da zameni ukrajinsko žito, i komercijalno i u vidu besplatne pomoći nekim afričkim zemljama. Afrička Unija pozvala na mir, kako prenosi Deutsche Welle.

„Rusija ostaje pouzdan snabdevač Afrike hranom“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak na otvaranju dvodnevnog samita Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu reagujući na zabrinutost koju su izrazile Afričke zemlje nakon nedavnog okončanja sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora. Rusija je u prvoj polovini ove godine već izvezla 10 miliona tona žita na afrički kontinent, a rusko-afrička trgovina je porasla za 35 odsto, uprkos sankcijama.

„Naša zemlja je u stanju da zameni ukrajinsko žito, i komercijalno i u vidu besplatne pomoći afričkim zemljama. Štaviše, ove godine ponovo očekujemo rekordnu žetvu. Ali da budem precizan, dodaću, da ćemo u naredna tri-četiri meseca biti spremni da besplatno obezbedimo žito za Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku, Eritreju, svakoj po 25.000 – 50.000 tona žitarica. Obezbedićemo i besplatnu isporuku ovih proizvoda potrošačima“, rekao je Putin.

Istovremeno, on je kategorički odbacio „licemerne” optužbe sa Zapada da Rusija svojim ratom protiv Ukrajine i blokadom isporuka žita ove zemlje preko Crnog mora sada igra „igre gladi”. Pritom Rusija, kako je rekao, danas isporučuje oko 20 odsto pšenice na svetskom tržištu. Putin traži ublažavanje zapadnih sankcija jer ih vidi kao ometanje izvoza ruskog žita i đubriva.

Putin je rekao i da je više od 200.000 tona đubriva iz Rusije nasukano u evropskim lukama, koje bi Moskva takođe mogla da preda u humanitarne svrhe „Pojavljuje se paradoksalna slika: s jedne strane, Zapad stvara prepreke za isporuku našeg žita i đubriva. S druge strane, da budem jasan, licemerno nas okrivljuju za kriznu situaciju na svetskom tržištu“, rekao je predesnik Rusije u obraćanju gostima. Putinov glavni govor očekuje se u petak.

Afrička Unija poziva na mir

Predsednik Afričke unije i predsednik Komorskih ostrva Azali Asumani u Sankt Peterburgu je pozvao na mir između Rusije i Ukrajine. Ističući da je Rusija je strateški partner Afrike sa značajnim doprinosom u smanjenju nesigurnosti hrane“ izvozeći 1,9 miliona tona svojih žitarica, te da će „sa rusko-ukrajinskom krizom, ako ona potraje, budućnost tog partnerstva biti ugrožena, on je pozvao „zainteresovane strane da pronađu zajednički jezik kako bi omogućili nastavak siguran transport žitarica i đubriva iz Ukrajine i Rusije na naš kontinent.“ „Afrika je spremna da ojača svoju saradnju sa Rusijom u svim sektorima, a posebno da doprinese obezbeđivanju mira i stabilnosti“, rekao je još Azali Asumani.

Rast cena je za konzumente u Africi dugoročno najgora posledica najnovijih poteza Rusije, reak oje uoči samita Samuel Ramani, stručnjak za odnose Afrike i Rusije sa Univerziteta u Oksfordu: „Nakon okončanja sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica cene žitarica na svetskom tržištu su porasle za osam odsto, a nakon najnovijeg ruskog napada na dunavske luke za šest odsto“.

Sve uticajnija Afrika

Obećanje izvoza hrane u Afriku je ključno za Putinov cilj da iskoristi samit u Sankt Peterburgu za jačanje veza sa kontinentom na kojem živi 1,3 milijarde ljudi i koji je sve snažniji na globalnoj sceni, piše agencija AP.

54 afričke nacije čine najveći glasački blok u UN i više su podeljene nego bilo koji drugi region po pitanju rezolucija u kojima se kritikuju ruske akcije u Ukrajini.

Eritreja je glasala protiv više Rezolucije Generalne skupštine UN u kojima se kritikuje ruska invazija na Ukrajinu od bilo koje druge afričke nacije. Somalija, iako je saveznik SAD, često se smatra afričkom zemljom koja je najviše pogođena ograničenjima u isporuci žitarica.

A Zimbabve je već dugo ogorčen zbog sankcija SAD. Ruski predsednik Vladimir Putin poklonio je juče helikoper predsedniku Zimbabvea Emersonu Mnangagvau koji je na samitu u Rusiji, navodi Frans pres. Mnangagva (80) koji pokušava da bude reizabran na izborima idućeg meseca već dugo pripisuje ekonomske teškoće zemlje tim sankcijama. Prema analitičarima izbori će biti vrlo tesni. „Žrtve sankcija treba da sarađuju“, rekao je Mnangagva stojeći ispred helikoptera, u videu koji je objavilo njegovo ministarstvo informisanja.

No, većina afričkih zemalja vidi Rusiju samo kao jednu od opcija, pored EU, SAD i sve jače Kine. Tu su onda i zalivske države, Turska i Katar.

I to je jedan od razloga za to što se broj predsednika država i vlada koji su došli u Sankt Petersburg od poslednjeg (i prvog) susreta 2019. praktično prepolovio – došlo ih je 17. No, broj delegacija iz 49 zemalja – je i dalje veliki – to je znak da sve više afričkih zemalja ne da da im se propisuje s kim će da posluju.

Frustracija zbog „dvostrukog morala Zapada“

„Afrička javnost ne vidi razlog da u međunarodnim odnosima uvek stoji na jednoj određenoj strani“, kaže Hasan Kanenđe, rukovodilac Međunarodnog instituta za strateške studije „Horn“ u Keniji.

Demokratija je u brojnim afričkim zemljama u krizi i za to je delimično kriv i Zapad. Zapadne vojne intervencije u zemljama kao što je Avganistan nisu ništa donele ili su čak pogoršale stanje. U Libiji je od svrgavanja Moamera el Gadafija „otvorena Pandorina kutija“, početak destabilizacije najvećeg dela severne i zapadne Afrike, kaže Kanenđe.

Dvostruki moral Zapada je „stvorio frustraciju i svojevrsnu traumu koja se provlači kroz 30 godina od kraja Hladnog rata“. Ali, to ne znači da se zemlje Afrike ne zalažu za univerzalna ljudska prava i nepovredivost granica, kaže on.

Tako stvari vide brojni intelektualci i političari, kao i stanovništvo u mnogim zemljama afričkog kontinenta.

Vagner u Africi – i u Sankt Peterburgu

Rusija se takođe smatra najvažnijim dobavljačem oružja za Afriku. A još jedno pitanje koje će verovatno biti na dnevnom redu na samitu je sudbina plaćeničke grupe Vagner – posle kratke pobune protiv najvišeg vojnog rukovodstva Rusije prošlog meseca.

Ruska plaćenička grupa Vagner koju vodi Jevgenij Prigožin je aktivna u Maliju i Centralnoafričkoj Republici, a neki posmatrači vide Burkinu Faso kao verovatni sledeći cilj Vagnera. Budućnost Vagnera biće važno pitanje za zemlje kao što su Sudan i druge koje sklapaju ugovor sa Vagnerom u zamenu za prirodne resurse poput zlata. Ruski zvaničnici i Prigožin rekli su da će Vagner nastaviti sa radom u Africi.

Na aplikaciji za razmenu poruka povezanoj sa Prigožnom objavljene su slike na kojima se vidi on sa afričkim zvaničnicima u svom hotelu u Sankt Peterburgu. Međutim, nije bilo jasno kada su se ti sastanci održali, piše AP.