Danas u svetu živi 55 miliona ljudi sa demencijom. U Međunarodnoj asocijaciji za Alchajmerovu bolest (ADI) navode da je od tih 55 miliona, 40% slučajeva demencije moglo biti odloženo ili potencijalno čak izbegnuto adresiranjem samo onih faktora rizika, na koje pojedinci imaju određeni stepen lične kontrole.
U Srbiji, prema procenama, sa nekim oblikom demencije, živi između 130 i 140 hiljada osoba, od kojih je kod 51 do 56 hiljada njih demencija mogla biti odložena ili izbegnuta, da se vodilo računa o ovih 12 faktora rizika – pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, fizička neaktivnost, retki društveni kontakti, povrede glave i stanja uključujući dijabetes, gubitak sluha, depresija, gojaznost i hipertenzija. Preostali važni faktori rizika uključuju zagađenje vazduha i ograničen pristup ranom obrazovanju, za čije rešavanje je odgovorna Vlada.
Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest (SUAB) poziva Vladu Srbije da hitno finansira istraživanja i usluge podrške za smanjenje rizika od demencije i da učini smanjenje rizika osnovnim elementom Nacionalnog plana za borbu protiv demencije, koji treba da donese. Vlada Srbije je odgovorna i za pružanje drugih usluga koje mogu pomoći u poboljšanju života onih koji žive sa demencijom, kao što su dnevne usluge u zajednici, pristupačna zdravstvena i dugotrajna nega, kao i usluge zaštite mentalnog zdravlja.
Mnoge vlade u svetu su se već složile da daju prioritet smanjenju rizika od demencije i podršci onima koji žive sa demencijom i njihovim negovateljima kroz njihovu posvećenost Globalnom akcionom planu SZO o odgovoru javnog zdravlja na demenciju.
„Ovo je kritičan korak, u odsustvu lečenja ili leka, da se spreči što je moguće više slučajeva. Moramo osigurati da stanovništvo bude svesno strategija za smanjenje rizika od demencije, u svim uzrastima, i da ima pristup neophodnim informacijama, savetima i uslugama podrške.” rekao je Barbarino, izvršni direktor Međunarodne asocijacije za Alchajmerovu bolest.
„Često nam srodnici obolelih govore da njihove obolele drage osobe nisu bile svesne faktora rizika za demenciju. Tek nakon dijagnostifikovanja bolesti postaju svesni koliko prevecija može uticati na sprečavanje ili odlaganje početka bolesti“, kaže Nadežda Satarić, predsednica SUAB-a i dodaje da „Nikad nije prerano i nikada nije prekasno da smanjimo rizik od demencije.“
Za više informacija možete se obratiti SUAB-u na telefon 011/6671-523 ili putem mejla suab.srbija@gmail.com
mr Nadežda Satarić, predsednica UO SUAB-a
Tagovi
