Predsednik Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandar Šapić izjavio je da neće odbiti eventualni predlog da SPAS postane deo nove vlade, ukoliko to ne bi bilo odstupanje od programskih ciljeva te organizacije i njegovih ljudskih načela.
Šapić je u intervjuu Beti rekao da je Srbija u nedelju izabrala „manje-više ono što je do sada bilo, a to je politika koju je aktuelna vlast plasirala u prethodnom periodu“.
On je izbegao da preciznije odgovori na pitanje šta su izabrali i dobili oni koji su bojkotovali izbore.
„To morate njih da pitate. Ja sam jedini koji nije ni osuđivao ni podržavao bojkot, osim što sam rekao da mislim da to nije najsvrsishodnije i najefikasnije rešenje, jer da jeste i sam bi mu pribegao“, rekao je Šapić.
On je rekao da u izbornom danu nije bilo većih nepravilnosti na glasačkim mestima.
„Naravno da sitnih nepravilnosti uvek ima, ali nisu bile vredne pažnje u odnosu na neke druge izbore održane u poslednjih 20-30 godina. Čak mi se čini da je sada atmosfera bila značajnije mirnija, nego u protekla dva tri izborna ciklusa“, ocenio je on.
Šapić je rekao da „zaista ne zna“ da li je vlast uvećala izlaznost na izbore, s obzirom da je u poslednja dva sata glasalo više od 700.000 ljudi.
„Kad bih imao dokaze za to otišao bih i prijavio nadležnim organima, zato što je to krivično delo“, rekao je Šapić, čija je izborna lista „Pobeda za Srbiju“ osvojila skoro četri odsto glasova.
Komentarišući odluku OIK-a da se na Novom Beogradu ponovo prebroje glasovi, Šapić je rekao da će prihvatiti svaku odluku izborne komisije.
Na pitanje da li će u Skupštini Srbije biti opozicija ili je spreman da bude deo republičke vlasti, Šapić je rekao da u politiku nije ušao da bi bio opozicija.
„Pokretanje tog pitanja ne zavisi od mene. Ukoliko me SNS, koji ima dve trećine mandata, pozove da razgovaramo na tu temu, ja ću se svakako odazvati pozivu. E sad, da li će iz toga izaći nešto, to sada zaista ne mogu da vam odgovorim“, rekao je Šapić i naglasio da od programskih ciljeva svoje stranke sigurno neće odstupiti.
„Ukoliko bi se naš politički pravac poklopio s pravcem kojim SNS vidi Srbiju, a budu smatrali da tome mi možemo da doprinesemo, spreman sam da napravimo dogovor. Ukoliko nam se ciljevi ne poklope, neće biti ni dogovora“, objasnio je predsednik SPAS-a.
Šapić kaže da je siguran da u novoj vladi neće biti predstavnici i Socijalističke partije Srbije i SPAS-a.
„Potpuno sam siguran da nećemo svi biti u vlasti. Kome će ponuditi saradnju, a kome ne, odlučiće SNS. Taj proces razgovora još nije započet“, rekao je Šapić.
On tvdi da parlament neće ličiti na jednopartijski.
„Ko bude bio u opoziciji boriće se u skladu sa svojim uverenjima i načinom političke borbe za koju on bude smatrao da je svrsishodan. Mislim da je način na koji se ja borim u politici daleko svrsishodniji nego način na koji se bore neke druge političke organizacije, iako one prave veću buku, ali im je rezultat daleko manji“, objasnio je Šapić.
Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje učinak ove vlasti kad je u pitanju vladavina prava, sloboda medija i borba protiv korupcije, Šapić je rekao da je to „jedna nedorečena tema o kojoj uvek može da se priča“.
„Što se tiče slobode medija, mislim da u Srbiji ne postoji nijedan nezavisni medij. Svi mediji od nekog zavise i neko ih plaća. Glavni problem je što postoji malo neutralnih i objektivnih medija. Imamo jedan veći broj medija koji podržava aktuelnu vlast, i jedan manji, koji je protiv vlasti. I jedni i drugi to rade neobjektivno i tendenciozno. Objektivnost medija može da se reši samo ako se jasno definiše njihovo finansiranje. Dok se to ne reši, većina medija će uvek biti sila u rukama vlasti sa jedne, i onih koji imaju kapital, sa druge strane“, ocenio je Šapić.
Govoreći o borbi protiv korupcije, Šapić je rekao da nije siguran da u ovom trenutku ima više korupcije nego pre deset godina, ali da nije siguran ni da je ima značajnije manje.
„Možda nije toliko kapilarno rasprostranjena koliko je nekad bila. Sada mi se čini da je stavljena u ruke manjeg broja ljudi, ali ne znači da je manja zbog toga. Borba protiv korupcije je rak rana svake države i svake vlasti, ne samo kod nas, i s njom se treba stalno obračunavati, jer će uvek postojati“, smatra on.
Objašnjavajući na koji način se mogu stvoriti uslovi za nezavistan i samostalan rad sudstva i tužilaštva, Šapić je ocenio da se mora ustanoviti korektivni faktor, neko ko će da preuzme odgovornost za rad pravosuđa.
„Ako političarima izbacite odgovornost za rad pravosuđa, onda će tu odgovornost, a samim tim i kontrolu, preuzeti neke druge interesne grupe, koje nećete moći menjati na izborima. Znači, ili jasna odgovornost ili direktni izbor najviših sudskih organa“, rekao je Šapić.
Na pitanje koje su po njemu najbitnije odluke aktuelne vlasti koje su donele boljitak Srbiji i njenim građanima kada su u pitanju životni standard i funkcionisanje pravne države, Šapić je istakao da je u poslednjih par godina „finansijski sistem u boljem stanju nego što je bio“.
„Naši kreditni rejtinzi su daleko veći i snažniji nego što su bili ranije. Po povoljnijim uslovima država može da se zadužuje što joj apsolutno daje prostora za jačanje ekonomije. Činjenica je da je prosečna zarada porasla, da se u zemlji investira znatno više nego ranije i da se više ulaže u infrastrukturu“, rekao je on.
Odgovarajući na pitanje koje je najveće greške napravila aktuelna vlast u vođenju države, Šapić ističe da je bilo dosta kadrovskih grešaka, ali nije želeo da navede primere.
„Zbog loših kadrovskih rešenja u određenim oblastima je bilo dosta problema, a nisam siguran ni da li je državu oporavio baš taj novac uzet od penzionera. Osim toga malo se radilo na relaksaciji unutrašnjih odnosa, šta više na početku se podizala tenzija unutar društva, ali imam utisak da su neke stvari shvatili i da su počeli da menjaju na bolje“.
Na pitanje da li će u parlamentu insisirati da se razreše afere kao što su „Krušik“, „Jovanjica“, „Savamala“ i druge, Šapić je potvrdno odgovorio, rekavši da je to u interesu svake vlasti.
„Svaka vlast, ukoliko ne raščišćava afere bez obzira ko ih je pokrenuo, ne može sebe da smatra odgovornom i uspešnom“, istakao je Šapić.
Na pitanje kakav je njegov stav po pitanju Kosova i kakav stav očekuje od Aleksandra Vučića, Šapić je rekao da „svako ko vodi razgovore o Kosovu i Metohiji može da razgovara o svemu, samo ne o statusu jer bi time direktno prekršili Ustav Srbije“.
Ako se na dnevnom redu u parlamentu nađe izbacivanje Kosova i Metohije iz Ustava Srbije, Šapić kaže da će glasati protiv, ali ostavlja i drugu mogućnost.
„Mogu jedino da glasam za, ako se to pitanje postavi narodu, pa ako naš narod odluči da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije. Ja onda tu ne mogu ništa i nemam pravo da odlučujem u ime naroda. Ukoliko bi se to pitanje i postavilo narodu, mora da se navede razlog zašto smo ga postavili“, precizirao je Šapić.
(Beta)