Gradonačelnik grada Beograda Aleksandar Šapić, nakon odluke da sva vozila gradskog prevoza mlađa od dve godine budu plave boje – kako nova vozila koje Grad bude kupovao, tako i ona nabavljena u prethodne dve godine – u nijansi reka koje preddstavljaju naš grad, naglasio da neće biti više „soc-crvena“ u boji nekadašnjih „štandova za viršle“.
Ali nisu to bili samo „štandovi za viršle“. To su bili čuveni crveni kiosci (K67) koji su se mogli naći na svakom ćošku bivše Jugoslavije i koji su ostali u nostalgijii i sećanju na nekadašnju zemlju.
Kiosk K67 predstavlja jedan od simbola socijalističke Jugoslavije. Kreirao ga je 1966. godine slovenački arhitekta Saša Janez Mehtig, a već naredne godine je patentiran kada i krenula njegova masovna proizvodnja. Danas jedan takav primerak stoji u redovnoj postavci Muzeja moderne umentnosti (MoMA) u Njujorku.
View this post on Instagram
Dizajn kioska zasnovan je na modulima ojačanim polifiberom, koji se mogu koristiti kao pojedinačne jedinice ili u kombinaciji nekoliko jedinica. Za vreme bivše Jugoslavije njihova funkcija bila je različita, od kioska za novine do studentski kafića i štandova za lutriju. Njegova specifična i jedinstvena arhitektura ogleda se u tome što je prilagodljiv i uklopljiv za svaku lokaciju.
Fenomen K67 ubrzo je prevazišao granice Jugoslavije. Ovaj kiosk je izvezen u više od 30 zemalja širom sveta, uključujući Veliku Britaniju, Japan, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez.
Ali ono po čemu svi najviše pamte ovaj crveni kiosk jeste miris viršli u lepinji koji je mamio i privlačio sve.
Tagovi
