Usklađivanje i primena međunarodnih standarda ljudskih prava i zaštite životne sredine uz poštovanje obaveza dužne pažnje unaprediće poslovanje srpskih kompanija koje snabdevaju evropska tržišta naročito u proizvodnim industrijama, zaključeno je na konferenciji koju su u partnerstvu organizovale Fondacija Friedrich Ebert, Beograd i projekat „Inicijativa za globalnu solidarnost“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru Nemačke razvojne saradnje.
Do kraja 2025. godine, 470 sindikata iz različitih gradova Srbije će biti obučeno da primeni efikasne mehanizme zaštite prava radnika. Očekuje se da će oko 100.000 radnika dobiti pristup mehanizmima žalbi, čime će se značajno povećati odgovornost i transparentnost u poslovanju.
Srđan Barac, specijalni savetnik u ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je naglasio da je konferencija posvećena jednoj od veoma važnih tema u korpusu radnih prava – standardu dužne pažnje kom posebnu pažnju posvećuju mnogi međunarodni dokumenti, nakon čega su mnoge zemlje ovaj standard uredile nacionalnim zakonodavstvima, a jedan od najvažnijih je Zakon o dužnoj pažnji u globalnim lancima snabdevanja u Nemačkoj. Najavio je da će se u naredne tri godine mnogobrojni zakoni u oblasti rada usaglašavati sa međunarodnim propisima u oblasti prava radnika i izrazio očekivanje da će današnja konferencija doprineti razmeni saznanja u ovoj oblasti kako bi se efektivno nastavio rad u ovoj oblasti..
„Globalizacija, klimatske promene i digitalizacija menjaju prirodu rada. Naša zajednička misija je da te promene ne ugroze prava radnika već da ih unapredimo”, zaključio je Barac.
Peer Krumrey, savetnik za rad i socijalna pitanja iz Ambasade Nemačke u Beogradu je rekao da je 2021. godine u Nemačkoj donet Zakon o dužnoj pažnji u globalnim lancima snabdevanja koji koristi pristup zasnovan na rizicima, koji su u skladu sa ciljevima UN, što znaci da nemačke kompanije moraju da prate šta se dešava u njihovim firmama i da izveštavaju o tome, kao i da se identifikuju prioriteti kako bi se popravili poslovni odnosi u lancima snabdevanja.
„Moraju da se donesu i propisu i na nacionalnom nivou u Srbiji u oblasti poslovanja, koji će obezbediti pravni okvir koji treba da se primeni. Ovi propisi omogućuju dobavljačima u lancima snabdevanja da se čuje njihov glas kod kompanija iz Nemačke koje ih angažuju”, naveo je Peer Krumrey.
Johanna Wohlmeyer, koordinatorka Inicijative za globalnu solidarnost, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH je objasnila da je Inicijativa za globalnu solidarnost projekat koji finansira Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ) i da prati sprovođenje Zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja.
„Srbija kao jedna od zemalja koja u značajnoj meri proizvodi za nemačko tržište, imaće koristi od ove podrške i implementacije projekta. U okviru projekta sarađujemo sa Privrednom komorom Srbije i podržavamo kompanije da razumeju značaj dužne pažnje. S druge strane, trudimo se da pomognemo predstavnicima radnika, te da kroz izgradnju njihovih kapaciteta radimo i sa radnicima. Na globalnom nivou, podaci su zabrinjavajući kada govorimo o analizi rizika, a u različitim sektorima suočavamo se sa značajnim izazovima. Želimo da ovaj zakon postane stvarnost kako bi svi relevantni akteri, kao što su sindikati, mediji i civilno društvo, bili uključeni i podizali svest o ovim pitanjima.“
Kirsten Schönefeld, direktorka Fondacije Friedrich Ebert se zahvalila svim prisutnima i ukazala da su međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava i prava radnika u globalnim lancima snabdevanja izuzetno važna tema, i da je fokus konferencije na žalbenim mehanizmima, internim i eksternim, i na ulozi sindikata za zaštitu prava radnika.
Ovaj projekat se u Srbiji implementira kroz tri stuba: podršku kompanijama, pomoć radnicima i podsticanje dinamičnog ekosistema. On pomaže preduzećima da ispune neophodne standarde u oblasti zaštite prava radnika i očuvanja životne sredine, čime se doprinosi povećavaju šanse za konkurentnost srpskih kompanija na evropskom tržištu, uključujući i nemačko. Ovi koraci predstavljaju ključne pomake ka usvajanju evropskih standarda, koji ne samo da poboljšavaju radne uslove, već i unapređuju ukupno poslovanje srpskih kompanija.
