Pandemija koronavirusa, koja preti da pretvori Balkan u kinesko-rusku zonu uticaja, planirani sastanak u Beloj kući stavila je u novu i problematičnu perspektivu. Da će sastanak biti fijasko, ako ga uopšte bude bilo, postalo je jasno nakon što je Hašim Tači objavio da neće ići u Vašington jer je protiv njega podignuta optužnica za ratne zločine, piše Forin polisi.
Taj časopis piše da je u martu Trampova administracija uspešno projektovala pad vlade u Prištini pošto je reformista Aljbin Kurti posle nekoliko nedelja suspenzije razvojne pomoći i pretnje povlačenjem američkih vojnika iz mirovnih snaga NATO morao da ode.
I dok je Vašington bio zauzet pritiskom na Prištinu, Moskva i Peking su u Srbiji radili upravo suprotno – pružili su preko potrebnu pomoć u borbi protiv širenja pandemije koronavirusa na Balkanu šaljući ne samo avione i kamione zaštitne i medicinske opreme, već i stručnjake.
Američki časopis piše da postoji sedam dobrih razloga za skepsu oko sastanka u Vašingtonu. Na prvom mestu je to što je Trampov specijalni izaslanik za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel kreirao dinamiku pregovora u korist Beograda.
Grenel je u januaru od obe strane tražio da uklone prepreke za pregovore – od Prištine da ukine takse na robu iz Srbije a od Beograda da prekine kampanju za povlačenje priznanja. Pored taksi, Priština je pristala i da suspenduje napore da se priključi međunarodnim organizacijama.
Priština za taj ustupak nije dobila ništa, čak je Grenel ranije ove nedelje saopštio da će sva teška politička pitanja biti ostavljena EU u drugoj fazi dijaloga dok će se SAD isključivo fokusirati na ekonomiju, piše Forin polisi.
Zatim, insistiranje Vašingtona da sam posreduje ne ukazuje na uspeh, piše taj ugledni časopis i podseća da je briselski sporazum 2013. postignut u tesnoj političkoj saradnji SAD i EU.
Takođe, očekivanje da EU kasnije preuzme rešavanje zaostalih političkih pitanja u suprotnosti je sa zdravim razumom. Naime, Evropa se nigde nije politički podelila kao na pitanju pregovroa Beograda i Prištine.
„Pet članica EU ne priznaje Kosovo, uključujući Slovačku i Španiju iz kojih su specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak i šef evropske diplomatije Žozep Borel“, piše u tekstu Florin polisi.
„Zbog te podele EU ne govori o priznavanju od strane Beograda, nego traži da Beograd normalizuje odnose kako bi se kvalifikovao za članstvo u EU“, takođe piše u tekstu.
Pošto je Tači saopštio da neće ići u Vašington, to je uradio i Avdulah Hoti.
„Priština je sada u potpunom rasulu s novim premijerom Hotijem koji je ‘uvučen’ na sastanak u Beloj kući sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem čija moć nikada nije bila veća“, navodi američki magazin.
Forin polisi ocenjuje i da i pod pretpostavkom da se kao ispravna pokaže Grenelova teorija da ekonomska normalizacija vodi političkoj, on je sam otežao realizaciju svoje vizije, posebno slobodne ekonomske zone, jer je cilj Beograda i Prištine, koji dele sa susedima, da se pridruže najvećoj zoni slobodne trgovine odnosno EU.
Grenel takođe ignoriše veliki uticaj korupcije i slabu vladavinu prava u balkanskim ekonomijama.
„Da su ekonomski rast i radna mesta zaista Grenelov prioritet, on nikad ne bi potisnuo Kurtija koji je već počeo da preduzima smele korake u borbi protiv korupcije i za unapređenje transparentnosti na Kosovu“, navodi Forin polisi.
Pored toga, pod pretpostavkom da SAD, same ili uz pomoć EU, prevaziđu sve prepreke i podstaknu razvoj i trgovinu između Beograda i Prištine, to neće izmeniti njihovu osnovnu neravnotežu moći i veličine – naime, veća trgovina sa Prištinom, koliko god poželjna bila, nikada neće biti presudna za Srbiju.
I kao poslednji razlog, ali ne manje važan, Forin polisi navodi da je u regionu malo primera da ekonomski interesi pokreću politički sporazum.
Primer je Grčka koja je dugo bila vodeći investitor u Severnoj Makedoniji, a Atina je gotovo tri decenije radila protiv svog finansijskog interesa i držala svog severnog suseda van NATO i EU.
Američki časopis piše i da Vučić nije napravio odlučne korake prema Zapadu, kao (predsednik Crne Gore Milo) Đukanović, već umesto toga „balansira“ odnose Srbije sa EU i SAD s jedne strane sa odnosima sa Kinom i Rusijom s druge.
„Kada Vučić priča o kompromisu, od odbija da mu postavi temelje i umesto toga traži kompenzaciju za gorak gubitak. Autokrata gotovo potpuno kontroliše medije i narativ u Srbiji i nije suočen sa značajnom političkom opozcijom, a ipak nikada nije vodio obećani ‘unutrašnji dijalog’ o Kosovu i Metohiji koji bi otvorio pitanje odgovornosti Beograda..“, navodi se u tekstu.
Časopis ukazuje da je potreba da se Beograd i Priština suoče sa prošlošću važna koliko i napori da se razvije ekonomija.
Forin polisi piše i da je ironija to što se predsednik Srbije kako postaje sve dominantniji u zemlji, manje pita na međunarodnom planu. Takav trend će se, kako se čini, nastaviti.
Navodi se i da Rusija i Kina, u odnosu na EU, uživaju izuzetno povoljan tretman u srpskim medijima, što u krajnjem utiče na javno mnjenje u Srbiji – troje od četvoro građana veruje da su Rusija i Kina najznačajniji trgovinski partneri Srbije, iako zemlja dve trećine trgovine obavi sa EU.
Dalje se navodi da, za razliku od Zapada, Kina i Rusija ne pokazuju da su rivali u odnosu prema Srbiji, već upravo suprotno: pandemija koronavirusa ih je približila, dok je Trampova administracija, kako se ocenjuje, pogrešno upravljala kosovskim poduhvatom i otvorila još jedno pitanje između SAD i njenih saveznika.
„Vreme je (pred najavljeni sastanak u Beloj kući) da visoki zvaničnik, nominalni domaćin skupa, savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen bliže pogleda Grenelov rad. Trampovi ciljevi – Kina i Kosovo, u opasnosti su“, zaključuje se u tekstu američkog magazina Forin polisi.
(Beta)
Tagovi
