Ugledni kolumnista Njujork tajmsa i dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade Nikolas Kristof svake je godine, krajem decembra, pisao tekst koji je ličio na onaj od lane. „Možda mislite da svet ide dođavola, možda ste zabrinuti zbog klimatskih promena ili nagoveštaja nuklearnog sukoba, možda smatrate da su populizam i lažne vesti nepovratno izmenile planetu“, počeo bi, otprilike, Kristof, a onda bi – iz godine u godinu – poentirao: „Ali nemojte da vas skoptiše depresija: 2019. (i 2018, 2017, 2016…) bila je najbolja godina u istoriji čovečanstva.“
Ove godine, čak ni Kristof nije smogao snage da napiše taj tekst. Dve hiljade dvadeseta nije bila najbolja godina u istoriji čovečanstva; možda nije bila ni najgora, hajde da ostavimo tu procenu za vremensku i prostornu distancu, pa da vidimo, ali čak i najnepopravljiviji optimista teško bi mogao da nađe opravdanja za sve te smrti, sve to kašljanje, sve te karantine, sve te tuge.
Šta nas čeka u 2021? Zašto bi dvanaest meseci pred nama moglo da bude bolje nego što nam sada izgleda? Zašto se ne treba fokusirati samo na finansijsku krizu, na tegobe i svakodnevne crne brojke?
Možda vam je dosadio izraz „nova normalnost“, ali u toj se sintagmi ipak krije „normalnost“, pa bilo nova ili stara.
Evo razloga zbog kojih bi 2021. mogla da bude najbolja godina u istoriji čovečanstva. Gospodine Kristof, počnite da skicirate svoj tekst…
Vakcine!
Ako je bilo onih koji su sumnjali u nauku, medicinu i ljudski um, valjda ih je prethodnih devet-deset meseci, od proglašenja globalne pandemije do trenutka kada su stigle (ispitane i isprobane) vakcine protiv koronavirusa, zauvek ućutkala. Na početku pandemije, čulo se da će možda trebati da prođu i godine, a kamoli meseci, pre nego što dobijemo pouzdanog kandidata za borbu sa kovidom-19, ali su laboratorije širom sveta prevazišle i sebe i sva naša nadanja.
Vakcinacija je počela čak i u Srbiji – zapravo, kod nas koji dan pre nego u zemljama Evropske unije – a u prvom i drugom kvartalu 2021. biće zaštićen dovoljan broj ranjivih ljudi da se učini da je kraj svih ovih muka na pomolu. Vodeći američki stručnjaci, poput dr Faucija, kažu da će najkasnije do sredine naredne godine prosečan građanin (Sjedinjenih Država, ali nema razloga da tako ne bude i u Evropi) moći da uđe u bilo koju apoteku i zatraži vakcinu. Kada se bude vakcinisalo između 50 i 70 procenata stanovništva jedne zemlje, moći ćemo da zaboravimo na maske, i da slobodno dišemo.
Pfizer i BioNTech, Oksford i AstraZeneca, Moderna, Sinofarm, Sputnik V bili su „brendovi“ koji su obeležili drugu polovinu 2020. i koji su postali važniji od onih izvikanih.
Sve ovo imaće i posledice koje će trajati mnogo duže i od zaštite i od bola od vakcine: svet je, valjda, nakon onog prvog zatvaranja u sopstvene granice, shvatio da je globalna saradnja najvažnija.
Šta nas sve lepo čeka iza novogodišnjeg ugla i zašto je sasvim u redu biti optimista čitajte u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
