Rusija mora da bude vojno poražena pre nego što sednemo za pregovarački sto, kaže u intervjuu za DW Mihailo Podoljak, savetnik u kabinetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, piše Dojče vele.
DW: Gospodine Podoljak, ruski napad na Ukrajinu počeo je pre više od pet meseci. Da li oseća umor od rata – kod Vas lično, u društvu, u vojsci?
Mihajlo Podoljak: Nije ispravno govoriti o umoru. Rat je, i ne sme da bude umora. Osnovni cilj Rusije je uništenje ukrajinske državnosti. Taj veliki cilj je propao. Ali postoji i drugi cilj – osvojiti i uništiti što više područja Ukrajine.
Umor je više medijska iluzija o kojoj govore novinari. Naše društvo će svakako ići do kraja, jer razume posledice poraza. Evropska javnost sigurno će biti tu do kraja, jer sve više shvata rizike ako Rusija ostane u sadašnjoj formi – kao agresivna, ekspanzionistička i šovinistička država.
Evropska javnost, međutim, strahuje od hladne zime ako se obustave isporuke gasa iz Rusije.
Evropska javnost svesna je svih rizika koje rat nosi. Ona odbacuje ruski energetski monopol, odnosno pokazuje razumevanje za to da Rusija ne može da bude partner. Kako bi se okončala ova energetska zavisnost od Rusije moraju se prevladati određene teškoće i Evropa je spremna da to uradi.
Do ovog rata je došlo jer Rusija nije kažnjena 2008. kada je izvršila invaziju na suverenu Gruziju i kada je zauzela deo njene teritorije. Rusija nije kažnjena ni kada je 2014. anektirala Krim i zauzela deo regiona Donjecka i Luganska. Tada je trebalo biti principijelniji i odustati od koncepta da je Rusija deo Evrope. Rusija nije Evropa. Danas svet to razume zahvaljujući Ukrajini koja to skupo plaća.
Dozvolite da porazgovaramo o jednom od nedavnih događaja u Ukrajini, smeni Irine Venediktove s mesta glavne tužiteljke i Ivana Bakanova s mesta šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Zašto je ta odluka doneta upravo sada?
Ne vidim problem s otpuštanjima. Za nas je tužilaštvo važno za dokumentovanje svih zločina koje je Rusija počinila u Ukrajini. To je veoma veliki zadatak koji se mora obaviti što efikasnije. To ne sme se da se pretvori u predstavu, već bi to trebalo da dovede do međunarodnih sudskih procesa. U SBU je došlo do promena na vrhu i u regionima, jer se obaveštajni rad mora da se sprovodi agresivnije. Reč je o sprečavanju separatizma. U civilizovanom društvu promena ovog ili onog menadžera nije zavera, to je samo pokušaj da se pronađu efikasniji menadžeri.
Pre nekoliko sedmica ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je kontraofanzivu na jugu zemlje. Koji su razlozi koji ukazuju da to može da bude uspešno?
Detalje mogu da daju samo Glavni štab i vrhovni komandant. Ne mogu da komentarišem kada će i kako doći do ofanzive ili kontraofanzive. Naravno da će do nje sigurno doći. Uostalom, teritorije ne mogu jednostavno da se prepuste Rusiji.
Da li to znači da kontraofanziva još nije počela?
Ona traje sve vreme. Ruske snage plaćaju veoma veliku cenu za kilometarsko napredovanje kroz ukrajinski teritorij. To je veoma dobro, jer iscrpljuje rusku vojsku.
Istovremeno smo dobili i HIMARS koji je značajno promenio odnos snaga u borbi u odnosu na prva dva meseca. Ruska artiljerija pogodila je mnoge naše položaje, jer su još uvek imali netaknut logistički lanac. Ruska artiljerija ispaljivala je i do 50.000 granata dnevno. Nakon postavljanja HIMARS-a granatiranje se smanjilo za petinu ili šestinu , jer on može da uništi logističke centre i skladišta municije. Ako se poboljša sposobnost naše artiljerije dugog dometa, uključujući i raketne bacače, Rusija će brže napustiti našu teritoriju.
Konkretan primer takve „dobre volje“ videli smo na Zmijskom ostrvu. Drugi primer bi uskoro mogao da bude legendarni most Antonivka u regionu Herson. Čim više ne bude prohodno, Rusija će opet pokazati „gest dobre volje“ i napustiće Herson.
Ako se odnos snaga toliko menja, da li ona vidite i razlog obnovu pregovora s Rusijom?
Ne, nema razloga. Rusija živi u drugom svetu, u izmišljenom svetu velike zemlje. U stvarnosti, Rusija je mala, bezvredna zemlja s malim intelektualnim potencijalom. Ima samo nuklearno oružje, veliki broj konvencionalnog oružja i energente. Oni poznaju samo jezik ultimatuma. Oni ne vode pregovore, kao što je to uobičajeno u diplomatiji. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kaže da su se ciljevi takozvane „vojne operacije“ promenili. Sada navodno polažu pravo ne samo na takozvane „Narodne republike“, već i na druge teritorije Ukrajine.
Pod kojim uslovima su onda mogući pregovori?
Snažne taktičke pobede ukrajinske vojske u južnom i istočnom pravcu – to su Herson, Berdjansk, ulaz u Azovsko more, ponovno zauzimanje Mariupolja. Ne radi se samo o taktičkom povlačenju ruske vojske, već o uništavanju maksimuma snaga i tehnike, da bi se onda društvo u Rusiji zapitalo: „Za što smo platili toliku cenu u ljudstvu?“ Zbog toga Rusija mora da bude vojno poražena pre nego što sednemo za pregovarački sto.
Tagovi
