Operacije katarakte i bolesti žute mrlje su najučestalije kod bolesti oka. Oftalmohirurgija je grana hirurgije koja se bavi lečenjem i operacijama oka, očnog živca, očnog dna, kao i skidanjem dioptrije, operacijama katarakte, glaukoma i drugih. O svemu tome govore dr Vesna Cerović i dr Bojan Kovač, specijalisti oftalmologije iz Euromedika.

Zašto su operacije katarakte i bolesti žute mrlje najučestalije kod bolesti oka, koji su razlozi i da li postoji način da se prevencijom ove bolesti spreče i operacija odloži?

Katarakta je zamućenje našeg prirodnog sočiva. Spada u najčešće bolesti starijeg životnog doba jer ostaje kao posledica prirodnog procesa starenja koje dovodi do zamućenja sočiva. Uzrokuje pogoršanje i zamućenje vida. Jedini način lečenja katarakte je hirurški, podrazumeva zamenu našeg prirodnog zamućenog sočiva veštačkim providnim. Operacija katarakte je jedna od najizvođenijih operacija u svetu. Kada govorimo o bolestima žute mrlje, senilna degeneracija žute mrlje je vodeći uzrok slepila u svetu. Nastaje usled degenerativnih promena. Pacijent primećuje oštećenje vida i najčešće tamnu mrlju u centralnom delu vidnog polja.

Suva forma senilne degeneracije žute mrlje je blaži oblik bolesti, ne dovodi do većeg oštećenja vida, ali s vremenom može preći u vlažnu formu senilne degeneracije. Ovaj oblik dovodi do značajnijeg oštećenja centralnog vida, pacijent ima tamnu mrlju u sredini vidnog polja, slika je nejasna i često krivih kontura. Moderna medicina omogućava lečenje i usporavanje ovih degenerativnih procesa primenom anti-VEGF injekcija.

Suva forma koja je bezazlenija se ne leči. Ordiniraju se vitamini za oči koji imaju ulogu da uspore degenerativne procese i da omoguće bolju ishranu i cirkulaciju u žutoj mrlji.

Vlažna forma zahteva lečenje. Primenom anti-VEGF terapije ova forma bolesti se može usporiti i u određenom stepenu lečiti. Anti-VEGF injekcije se takođe primenjuju kod bolesti i oštećenja žute mrlje koji su posledica dijabetesa i drugih vaskularnih oštećenja.

Operacija katarakte je toliko česta da se čini da je „rutinska“. Ali da li je tako a koliko su rizici smanjeni zahvaljujući savremenoj hirurgiji i kakvi su efekti po vid?

Operacija katarakte nikako nije rutinska! Ovakvom stavu među populacijom smo doprineli mi kao hirurzi koji pokušavamo da sam zahvat približimo pacijentu pa ga vrlo često uprostimo. Međutim u velikom broju slučajeva je katarakta praćena drugim patološkim stanjima i bolestima oka, što može veoma otežati proceduru i dovesti do intraoperativnih i postoperativnih komplikacija. Za kvalitetnu operaciju katarakte potrebno je pored najsavremenije tehnologije i potrošnog materijala iskustvo i veština samog hirurga. Savremena tehnologija koja nam omogućava hirurgiju veoma malog reza i unapređivanje kvaliteta intraokularnih sočiva svakako omogućava stepen smanjenja rizika, a samim tim i dobre postoperativne rezultate kao i kvalitetan vid.

Katarakta nije hitno stanje ali kada je vreme da se uradi operacija i ko treba da operiše kataraktu?

Savremeni način života, produženje radnog veka, kao i svakodnevne aktivnosti, zahtevaju kvalitetan vid. Pacijenti sve češće imaju problem sa pogoršanjem vidne oštrine koja ih ometa u poslu, vožnji i svakodnevnim aktivnostima, pa se u početnim fazama zamućenja sočiva javljaju na operaciju. Kada nastane zamućenje sočiva, ono može biti samo veće, nikako manje, pa se svakako savetuje operacija u početnim fazama. Važno je napomenuti da je kod manjeg zamućenja sočiva u početnim fazama operacija mnogo lakša i oporavak veoma kratak, za razliku od uznapredovalih katarakti kod kojih je oporavak znatno duži, a i stepen komplikacija može biti veći.

Dijabetes je jedna od onih bolesti koje oštećuju žutu mrlju. Koje opcije imaju osobe obolele od dijabetesa kod lečenja bolesti žute mrlje i da li oni zahtevaju drugačiji tretman bolesti oka?

Dijabetes melitus je veoma čest metabolički poremećaj koji se karakteriše produženom hiperglikemijom. Dijabetična retinopatija je vodeći uzrok slepila kod radno sposobnog stanovništva, za razliku od katarakte i senilne degeneracije žute mrlje koje pogađaju stariju populaciju. Najvažniji faktor za nastajanje promena u oku su trajanje dijabetesa i loša metabolička kontrola. Dijabetična makulopatija dovodi do značajnog pada vida kod pacijenata obolelih od dijabetesa. Lečenje je kompleksno. Revoluciju u lečenju je omogućila anti-VEGF terapija, ali je ovu terapiju potrebno u određenim slučajevima kombinovati sa laserfotokoagulacijom i primenom intravitrealnih kortikosteroida.

Kako se leči ruptura (pukotina) makule i kako pacijenti da znaju da imaju ovaj problem jer ga vrlo često ne primećuju jer je vid na drugom oku dobar?

Ruptura makule je mala pukotina mrežnjače u centru vida. Najčešće se javlja samo na jednom oku i pacijent vrlo često i ne zna da ima bilo kakav problem, jer je vid na drugom oku dobar. Povremeno primeti da ima defekt u centralnom delu vidnog polja ili da prilikom čitanja nedostaju slova ili deo teksta. Pukotina može biti samo delimična ili u svim slojevima makule. Ukoliko je pukotina svih slojeva makule, bolest se gradira u 4 stepena u zavisnosti od veličine.

Pukotina žute mrlje se leči hirurškim zahvatom. Nakon detaljne dijagnostike i određivanja stadijuma bolesti kao i veličine same pukotine radi se operacija – vitrektomija. Ukoliko je veličina rupture manja od 400 mikrona, očekujemo da će se nakon oporavka rupica zatvoriti i da će poboljšanje vida biti zadovoljavajuće. Potrebno je ukloniti tanku membranu na zadnjem delu oka, kako bi se omogućilo da ova pukotina u potpunosti zaraste. Kod pukotina većih od 400 mikrona operativni zahvat neće dovesti do značajnijeg oporavka arhitektonike makule, a ni do značajnijeg poboljšanja vida.

Stariji ljudi su sve aktivniji i granica za „penziju“ se pomera pa je dobar vid uslov za funkcionalnost. Koliko ove operacije u kombinaciji sa operacijama skidanja dioptrije mogu da doprinesu poboljšanju vida kod starijih ljudi?

Savremeni način života je produžio radni vek i potrebe života bez pomagala, tako da i oftalmohirurgija prati trendove. Nakon operacije katarakte moguće je zauvek se rešiti naočara ukoliko se umesto standardnih ugrade multifokalna intraokularna sočiva. Ova vrsta sočiva omogućava dobar vid na svim distancama jer su napravljena tako da u njima već postoje sve dioptrije, za daljinu, srednju distancu i blizinu.

Pacijenti koji su stariji od 40 godina i žele se rešiti naočara, a nemaju kataraktu, takođe mogu postići dobar vid izvođenjem operacije uklanjanja sočiva sa ugradnjom multifokalnih intraokularnih sočiva. Postoji više vrsta multifokalnih intraokularnih sočiva, a koja će se ugraditi određuje se nakon detaljnog oftalmološkog pregleda i nakon razgovora sa pacijentom, kako bi se napravio pravi izbor i postigli najbolji rezultati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.