Između partizanskih pesama koje je pevala u Rambujeu 1999. godine i bombi koje su tada padale po Srbiji krila se priča o jednoj maloj devojčici koja će najlepše godine odrastanja provesti u Beogradu. A bilo je i te 1999. još živih svedoka u centru Beograda koji su se sećali male Madlen. Sećali su se mnogi i njenog prvog susreta sa belim hlebom, kako su se igrali sa tom četvorogodišnjom devojčicom ispred Jevrejske opštine na Dorćolu; neki drugi su se sećali kako su se igrali sa njom u Čubrinoj ulici kod Saborne crkve; i što su više bombe padale, sve je više lokacija bilo koje su budile zamišljena sećanja na jednu malu devojčicu koju je prigrlio Beograd, a koja je izrasla u ženu ogrezlu u mržnji prema Srbima. Ta priča između Madlen Olbrajt i Srba nije završena, nije bila završena ni kada je objavila memoare u kojima je pisala o tim najlepšim godinama, a nije ni onda kada je odbrusila – „Odvratni Srbi“, onim Česima koji su joj poturili fotografiju sa žrtvama NATO bombardovanja.
Verovatno neće biti završena ni sada kada Madlen Olbrajt treći put dolazi među Srbe kao faktor u pregovorima Beograda i Prištine. I niko od tih međunarodnih igrača nije imao tako složen odnos sa Srbijom i Srbima – a njen novi dolazak je povod da se osvrnemo na fenomen stranaca koji nam „kroje kapu“. Takvih je bilo ovde od kada je Karađorđeva kubura prvi put opalila, a priče o tim ljudima su uvek pomalo, ili mnogo više, priče o nama.
PRIČU O STRANIM DIPLOMATAMA I SRBIMA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 24. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
