Treperavi snimak mobilnim telefonom jednog preživelog nakon što su ruske trupe napustile Buču: On broji četiri, pet, šest tela dok hoda Jablonskom ulicom. „Ovo je zaista put smrti“, kaže. Polustani film Njujork Tajmsa počinje upravom ovom scenom.
Prema ukrajinskim izvorima, više od 460 tela pronađeno je u predgrađu Kijeva nakon povlačenja ruskih trupa. Zločini nad civilnim stanovništvom izazvali su užasavanje širom sveta. Rusija je negirala odgovornost za zločine i tvrdila da su snimci lažni:
„Iste večeri smo razgovarali sa našim urednicima u Njujorku i zajedno odlučili da ostanemo duže jer nam je trebalo više vremena da to istražimo na licu mesta“, kaže video-novinarka Jusur Al-Hlou. To nije bila samo udarna vest. „Hteli smo da saznamo: ko su ti ljudi čija tela nedeljama leže na ulici? Šta im se desilo? I ko ih je ubio?“, dodaje američka novinarka sirijskog poriekla.
Izjave svedoka i snimci dronom
To je bio početak osmomesečne istrage. Zajedno sa drugim kolegama, ova video-novinarka je razgovarala sa preživelima i dokumentovala njihove izjave. Urednici u Njujorku i Vašingtonu pregledali su snimke sa nadzornih kamera u Buči i snimke dronova ukrajinske vojske i procenjivali vladina dokumenta.
„Uspeli smo da identifikujemo konkretan puk“, kaže Al-Hlou. Njen tim ima video snimke vojnika koji su više puta počinili ubistva. „Dakle, možemo reći: ne samo da mislimo da je to verovatno, već imamo dokaze da je određena jedinica i to – 234. vazdušno-desantna divizija – odgovorna za ova ubistva koja smo istraživali duž Jablonske ulice.“
Vojnici su koristili mobilne telefone žrtava
Iako su vojnici očigledno pokušali da prefarbaju oznake na svojim vozilima, oni se delimično i dalje mogu prepoznati na snimcima nadzornih kamera. Vojnici su za sobom ostavili i neka dokumenta. Oni su preko radio veze razgovarali sa nadređenima koristeći pseudonime koji ukazuju na tu jedinicu – i da su zločini počinjeni sistematski i naređeni od strane komandanata.”
„Ali, poseban dio našeg rada, su telefonski protokoli vojnika“, kaže novinarka. Koristeći njih, njen tim je uspeo da dokaže da su mobilne telefone šest civilnih žrtava koristili ruski vojnici. „Uspeli smo da identifikujemo ove vojnike, a zatim pronašli dokaze na internetu da oni pripadaju ovoj jedinici: objave na društvenim mrežama, fotografije bedževa ili zastava.“
Njen tim je razgovarao sa rođacima. „Iako ne možemo reći da su ovi vojnici počinili ubistva, oni su imali u svom posedu telefone žrtava nekoliko sati nakon što su ti ljudi ubijeni i bili su blizu mesta zločina.“
„Nepobitni dokazi“
Sasvim je moguće da ova otkrića mogu dati važan doprinos tekućim međunarodnim istragama o navodnim ratnim zločinima u Ukrajini. Tim pre što su novinari po prvi put uspeli da identifikuju konkretan puk i pojedine vojnike. „Nećemo podizati tužbu niti iznositi dokaze na sud. Mi smo novinari“, pojašnjava Al-Hlou.
Ona se međutim nada da će neko, ko je zainteresovan, koristiti njen materijal. „Moja porodica je sirijsko-američka. Rat u Siriji se smatra prvim dokumentovanim na društvenim mrežama. Ne možemo više ni kao društvo ni kao svet da kažemo: nismo znali za to. To se odnosi i na rat. u Ukrajini.“ Sve je dokumentovano. „Objavili smo nepobitne dokaze sa našom pričom. Ove informacije su dostupne svima koji žele da ih koriste u neke više svrhe“.
Tagovi
