Naučnici su otkrili da postoji genetska veza sa razvojem psorijaze. U stvari, veruje se da je oko 10 odsto populacije genetski predisponirano za ovu bolest. Ali samo dva do tri odsto ljudi zaista razvije psorijazu, prenosi N1.
Naučnici smatraju da genetskoj komponenti mora da bude „priključen“ spoljni okidač ili više njih koji mogu da variraju od pojedinca do pojedinca.
Ako imate psorijazu, što bolje možete da identifikujete svoje okidače, to bolje možete da upravljate svojom bolešću.
Iznenađujući okidači psorujaze su:
Stres
Pacijenti su dugo prijavili vezu između stresnih životnih događaja i razvoja psorijaze. Naučnici sada veruju da su oba povezana sa procesom upale u telu, a jedno može pogoršati drugo.
Ovo može stvoriti začarani krug jer sama bolest često uzrokuje psihički stres za pacijenta. Dakle, šta se može učiniti?
Pokušajte da eliminišete stres što je više moguće. Redovno vežbajte, meditirajte i dovoljno spavajte. Razgovor sa doktorom, prijateljem ili grupom za podršku takođe može biti od koristi.
Trauma kože
Neki pacijenti sa psorijazom doživljavaju ono što je poznato kao Koebnerov fenomen, gde povreda kože izaziva razvoj psorijaze u toj oblasti. Ovo uključuje posekotine i modrice, kao i stvari poput ujeda buba, opekotina od sunca i tetovaža.
Čak i suptilnija oštećenja kože, na primer nakon brijanja ili ogrebotina mogu dovesti do plakova psorijaze kod nekih pojedinaca.
Da biste to izbegli, budite pažljivi sa kožom. Držite je pokrivenu kada je to prikladno. Budite oprezni dok se brijete. Ne skidajte sami kraste. Obavestite svog lekara ako primetite bilo kakve znake ili simptome infekcije kože.
Infekcija
Psorijaza je autoimuni poremećaj. Druge stvari koje utiču na imuni sistem, kao što je infekcija, mogu izazvati pojavu psorijaze.
Gutatna psorijaza, drugi najčešći tip psorijaze, često je izazvana bakterijama streptokoka. Umesto ljuskavih plakova, gutatna psorijaza se pojavljuje kao male crvene tačke koje često pokrivaju trup, ruke ili noge.
Dobra je ideja da se proverite na infekciju streptokokom ako razvijete ovu vrstu psorijaze.
Alkohol
Visok nivo konzumiranja alkohola povezan je sa razvojem i pogoršanjem psorijaze. Alkohol može negativno uticati na imuni sistem, kao i na organe kao što su srce, jetra i creva.
Kombinovani efekat ovoga može rezultirati manifestacijom kožnih bolesti, kao što je psorijaza.
Pored toga, studije su pokazale da je zloupotreba alkohola povezana sa lošijim odgovorom na lečenje psorijaze. Ako vam je dijagnostikovana psorijaza, možda bi bilo dobro da ograničite ili prestanete da pijete.
Razgovarajte sa svojim lekarom ako mislite da vam je potrebna pomoć da kontrolišete unos alkohola.
Pušenje
Svi već znaju da je pušenje loše za vaše zdravlje. A ako pušite, evo još jednog razloga zašto bi trebalo da prestanete – pušite udvostručujete rizik od razvoja psorijaze.
Hemikalije u cigaretama mogu uticati na imuni sistem i upalu kože. Ako se nadate da ćete se očistiti od lezija psorijaze, nemojte pušiti.
Jedna studija je pokazala da je 78 odsto pojedinaca koji su doživeli remisiju od psorijaze bili nepušači, za razliku od 22 odsto pušača.
Vreme
Mnogi pacijenti doživljavaju napade psorijaze tokom jesenjih i zimskih meseci. To je često zbog hladnog i suvog vazduha, kao i smanjene izloženosti sunčevoj svetlosti koja može pomoći u ublažavanju simptoma.
Ali imajte na umu, međutim, da bilo koja ekstremna temperatura može izazvati psorijazu.
Psorijaza se može javiti čak i tokom leta kao rezultat veoma vrućih uslova, previše vremena na suncu ili provođenja mnogo vremena u suvim, klimatizovanim zgradama.
Tokom ovih perioda, držite kožu pokrivenom i zaštićenom. Uvek koristite kremu za sunčanje. Dobro hidrirajte kožu i izbegavajte duge, vruće tuševe.
Obavezno pijte puno tečnosti da bi vaša koža bila hidrirana. Razmislite o korišćenju ovlaživača vazduha i kod kuće.
Lekovi
Određeni lekovi mogu izazvati razvoj psorijaze ili pogoršati trenutnu situaciju.
Neki od njih uključuju: litijum, koji se često koristi za manično depresivni poremećaj; beta blokatori kao što je propranolol, koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska; antimalarici, koji se koriste za prevenciju i lečenje malarije; i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIDS) kao što su naproksen i indometacin.
Uvek je dobra ideja da obavestite svog doktora koji lek trenutno uzimate ili da razgovarate pre nego što počnete da uzimate novi. Često postoje i druge alternative koje su dostupne za određeni lek.
Tagovi
