Širom Srbije počela je imunizacija trećom dozom vakcine protiv koronavirusa. Dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog, rekao je za RTS da je primio treću dozu vakcine kako bi pojačao i produžio imunitet. Naglasio je da bi valjalo da svako kome je prošlo šest meseci od primarne vakcinacije trebalo da primi treću dozu.
Dr Milanko Šekler je primio treću dozu vakcine zbog toga što, kako je objasnio, ona ima funkciju da pojača i produži imunitet koji je stvoren primarnom vakcinacijom.
„Ona služi da zaštitu koju imate još povisi i da je produži u funkciji vremena da duže traje“, kazao je Šekler za RTS.
Naglasio je da je kombinovao vakcinu i da vrhunska imena imunologije smatraju da je kombinacija vakcina odlična stvar.
„Moram da napomenem da medicinski imunolozi kod nas ni u jednom trenutku nisu imali dileme da kombinacija vakcina može da bude štetna. Naprotiv, kombinacija vakcina može da dâ dobru zaštitu. Ja sam primio dva Sinofarma. Ja sam govorio da je moj favorit ‘sputnjik’, a primio sam Sinofarm. Razlog je bio zato što nije bilo ruske vakcine u Kraljevu, pa sam primio onu koja je imala. Sada sam iskoristio priliku, pošto sam mogao da biram, pa sam primio ‘sputnjik’ kao treću“, kazao je Šekler.
Dodao je da je istu kombinaciju primilo i nekoliko njegovih kolega i da će pratiti zaštitu koju su stvorili, čime će imati predstavu šta se dešava kada se nakon dve „Sinofarmove“ vakcine primi „Fajzerova“, a šta kada se kao treća doza ponovo primi „Sinofarmova“ vakcina.
„Svaka od ovih kombinacija daje zaštitu koja je jača i koja je dugotrajnija. U kom stepenu je jača, u kom stepenu je dugotrajnija, na to će vreme da odgovori. To je razlog zašto sam ja početkom leta govorio, super je, sada se ljudi vakcinišu i dajte da napravimo ogled na po stotinak ljudi sa različitim kombinacijama da mi imamo sopstveno iskustvo i da se ne naslanjamo ni na čije rezultate i da imamo u svojim rukama“, istakao je Šekler.
Naglasio je da je „kod nas sve komplikovano i najkomplikovanije je ono što je najprostije, a ono što je najkomplikovanije to lako rešimo“.
Šekler je naveo da se antitela nakon treće doze vakcine formira brže pošto imunološki sistem već ima iskustvo i lakše prepoznaje antigen.
„Kada se pojavi antigen, on mnogo brže ima spremne sve mehanizme i mnogo brže stvori antitela na mnogo više nivou i koja će duže trajati nego kada je to bio slučaj posle prve ili druge vakcine. Da ne licitiramo, ali sam siguran da odmah posle svega par dana broj antitela počinje osetno da skače, dok posle prve vakcine vi niste mogli da zabeležite antitela ni pred prijem druge vakcine“, istakao je Šekler.
Naglasio je da se posle treće doze ne govori o nedeljama koje su potrebne za formiranje antitela, već o danima i da je to suština prijema treće doze.
„Treću dozu bi trebalo da prime imunološki kompromitovane osobe“
Govoreći o tome ko bi trebalo da primi treću, takozvanu „buster“, dozu, Šekler je napomenuo da su u pitanju osobe koje nisu adekvatno reagovale na vakcinu i koje su imunološki kompromitovane.
„Sama starost je najčešće uzrok da je imunološki sistem iscrpljen i da reaguje mnogo sporije i da ima slabiju zaštitu. Ljudi sa hroničnim bolestima, ljudi sa dijabetesom, ljudi koji imaju razna druga oboljenja za koja se jasno zna da snižavaju nivo imuniteta, ljudi koji imaju kancer ili neku imunosupresivnu terapiju koji se bore protiv najzloćudnijih bolesti“, istakao je Šekler i dodao da imuni sistem tih ljudi ne može lako da se izbori sa virusom pošto se bori protiv težih bolesti.
Naglasio je da bi svako kome je prošlo šest meseci od vakcinacije valjalo da primi treću dozu vakcine koja pojačava i produžava dejstvo zaštite.
„Iz nekog razloga počeli su da se pojavljuju u većem broju ljudi koji su počeli da primaju prvu dozu. Da li je razlog to što su videli skok broja novozaraženih, da li je razlog što su videli da neki ljudi primaju već treću dozu. Kažu da je bilo i takvih slučajeva, da ljudi dođu i kažu ‘došao sam da se vakcinišem, neki su primili tri, a ja nijednu, potrošiće moju dozu, ja ne dam moju dozu, hoću ja da je primim'“, rekao je Šekler.
„Najviše se širi delta soj, simptomi su blaži u startu“
Šekler smatra da će pandemija trajati kraće nego što se misli i objasnio je da je takvog mišljenja zbog podataka koje prati u svetu.
„Gledajući podatke svuda u svetu vidite da je veliki broj zemalja i dalje u aktivnom procesu vakcinacije i mnogi su prošli 60 posto, mnogi su prešli i 70 posto vakcinisanih ljudi. Pojavio se delta soj koji je lakše prenosiv, a delimično ugrožava i vakcinisane, ali ugrožava samo u smislu da može da ih inficira i izazove blage simptome, ali ne u smislu da ih previše ugrožava. Treći razlog je što su mladi sada najugroženiji, najviše se širi delta kod njih, nešto su blaži simptomi u startu. Međutim, ako se ne jave kod lekara i ako ne obave prvi pregled, gde lekar može da proceni da li se infekcija komplikuje i da li su zahvaćena pluća“, kazao je Šekler.
Poručio je da je vrlo bitno da se to uradi, pošto mladi popiju nešto za temperaturu, a kada to ne uspe, oni se jave lekaru, kada je šteta već nastala.
„Čašu koja se slomila vi ne možete da je spašavate, ne možete da je lepite. Mnogo bi bilo bolje da je obrnuto, da je odmah otišao, da se konstatovalo da je pozitivan, da se dala adekvatna terapija, da je čovek svestan da je inficiran, pre svega da ne širi dalje zarazu, da ostane kod kuće, da ne ugrožava ostale i na kraju krajeva, on je sad pod pratnjom lekara, bilo šta da se desi, bilo kakvu tegobu da oseti, on zna od čega je to posledica“, kazao je Šekler.
Istakao je da, prema nekim podacima, i genetika ima uticaja i da pojedinci imaju receptore za virus koji su drugačije struktuirani i da su ti ljudi po prirodi svog nasleđa mnogo ugroženiji od drugih.
„Ukoliko mutacija krene u drugom pravcu, virus će sačekati snažnija vakcina“
Dr Milanko Šekler je naveo da nam je u početku jedino oružje bilo zaključavanje, što je ocenio kao najstarije i najprimitivnije medicinsko sredstvo.
„Nakon pronalaska vakcina, nakon ustanovljavanja terapijskih protokola koji su sada vrlo efikasni i stoji godinu i po iskustva iza toga, sada su se stvari promenile. Vakcinisane osobe, oni u celoj stvari, sem što pomažu sebi, pomažu i svojoj okolini. Sada se tu stvara zabuna, pa šta i vakcinisani mogu da šire virus. Ja sam to rekao među prvima u januaru. Normalno je, izvestan procenat vakcinisanih, mali procenat, može da širi virus, ali u mnogo manjoj količini i u mnogo kraćem periodu, a sve to zajedno, vakcinisane osobe, prebolele osobe, mutacija virusa, borba virusa sa nama vakcinisanima, vodi ka tome da on polako gubi snagu. To mora da ide u tom pravcu“, rekao je Šekler.
Dodao je da će, ukoliko mutacija virusa krene u drugom pravcu, virus sačekati snažnija vakcina.
„Matematička verovatnoća je da on polako slabi, da polako održava prenosivost, ali da gubi na snazi, odnosno na patogenosti. Mi ne smemo da se oslonimo na tu moju procenu 100 posto, ali u veterinarskoj medicini višedecenijsko iskustvo kaže da bolest uvek bude najjača, najsmrtonosnija kada se prvi put pojavi u populaciji“, istakao je Šekler.
Naveo je i da je, pošto se grip mnogo teže širi od koronavirusa, grip mnogo lakše sprečiti maskom i da je taj virus gotovo u potpunosti nestao iz populacije.
„Boje se ljudi da se grip ukidanjem preventivnih mera nakon adekvatnog, velikog i zadovoljavajućeg obima od korone ne vrati na velika vrata. Jedan mali deo starijih se vakciniše uredno, ali to je jako mali deo. Mi ostali zakačimo malo gripa, neki prebolimo, neko i sedam dana odleži debelo, ali ta zaštita vam ostane za sledeću godinu. Niko od nas nije imao grip dve godine, niko ga nije osetio. Praktično smo postali potpuno osetljivi na grip“, istakao je Šekler.
Poručio je da bi stariji obavezno trebalo da se vakcinišu protiv gripa zbog te osetljivosti.
Tagovi
