Virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler izjavio je da se „kod delta soja koronavirusa potvrdilo da je za oko 50 odsto rocenata zarazniji od alfa soja, ali da, što se smrtnosti i težine kliničke slike nema bitnijih razlika“.
Šekler, međutim, kaže da se klinička slika ovog soja razlikuje od drugih po tome što je gubitak čula ukusa i mirisa mnogo ređi simptom bolesti i nalazi se tek na devetom mestu. Kada se zarazite delta sojem virusa on počinje glavoboljom, malaksalošču, grebuckanjem i bolom u grlu, kašljem i često – bez temperature – što do sada nije bio slučaj.
„Temperatura može da se javi ali ne u prvih nekoliko dana kada se uspostavlja dijagnoza, a ranije je bila neizbežna“, rekao je Šekler, prenosi N1.
On je ipak naglasio da razlike u sojevima vakcinisanima i „daleko bilo novozaraženima“ apsolutno ne znače ništa jer su svejedno dobili koronavirus. Te razlike u sojevima imaju, kaže, značaja samo za struku – onima koji se bave filigranskim detaljima i razlikama koje mogu da se otkriju sofisticiranim tehnologijama kojima se ovladalo u nauci poslednjih desete godina.
„To su samo fini, mali detalji koji ne treba nikoga da brinu preterano“, rekao je Šekler i istakao da se virus stalno menja i menjaće se, i to na svoju štetu mnogo češće nego u svoju korist.
To je, ističe Šekler, važno za stručnjake, a za građane je važno podstetiti da su epidemiološke mere i dalje na snazi, da se znaju i nisu ukinute.
„One su ublažene u smislu kada je dozvoljeno okupljanje do 500 osoba, produžen rad lokala…To su stvari koje su se predstavile kao popuštanje mera, ali ono što nije ukinuto, a nije naglašeno – što smatram pogrešnim, je da kapaciteti u zatvorenom mogu da rade sa 50 odsto, da je četiri kvadrata po čoveku minimum, da moraju da se nose maske osim kad se konzumira hrana i piće, da maske moraju da se nose u svim zatvorenim prostorima i saobraćaju… – to nije ukinuto od Nove godine“, naglašava Šekler.
On ističe da je, međutim, situacija tako predstavljena kao da je korona pri izdisaju čim smo dozvolili da rade kafane – samo je to došlo u prvi plan.
Naglašava da za delta soj, kao i za svaki drugi, važe iste mere – odstojanje, maske, pokušaj da udahnete što manju količinu virusa…
Kod delta soja, ističe, potrebno je da se unese mnogo manja količina virusa da bi se zarazili – kod alfe je to bilo 500 do hiljadu, a ovde stotinak virusnih čestica.
„Lakše se prenosi – a ako udahnete više virusnih čestica, brže dobijete i kliničke znake. Inkubacija je kraća ako ste uneli veliku količinu virusa u kratkom vremenskom periodu“, kaže Šekler.
Ocenio je da se među građanima, što se poštovanja mera tiče, svi različito ponašaju u zavisnosti od karaktera, terorija koje zastupaju, mišljenja…
“Imate širok dijapazon ponašanja ljudi, imate ljude koji su odgovorni i one koji iz inata neće da nose maske, pa ove koje nose nazivaju brnjičarima“, kaže Šekler.
Ukazao je da takav trend ignorisanja mera mora da prestane pogotovo što kod delta soja ima kašlja, koji je jedan od elemenata zašto se virus lakše prenosi.
„U pitanju je čest, suv kašalj, a čim kašljete – izbacujete velikom brzinom vazduh sa kapljicama virusa na mnogo veće odstojanje“, rekao je Šekler.
On je kao ilustraciju naveo primer da je kod obične korone jedan zaraženi „nepuna dva čoveka zaražavao“, kod alfe je to „izašlo na troje“, a kod delte „između šest i sedam ljudi da može da zarazi na dan“.
Šekler je izneo i kako kaže, zanimljivu matematiku, koja dokazuje veliku transmisiju virusa prema kojoj kad krene zaraza od jedne osobe, za deset dana od nje virus može da se proširi na ukupno 540.000 ljudi (jedan zarazi šestoro za dan, pa onda tih šestoro drugih šestoro…).
Sa alfa sojem ta matematika o transmisiji za 10 dana iznosila je 40.000, što znači da u slučaju delte taj broj raste za pola miliona.
Ukazao je još jednom na značaj vakcinacije i ocenio da smo demokratiju, kako kod nas, tako i u razvijenijim državama, banalizovali i stvorili situaciju da ljudi odlučuju i daju sebi za pravo da odlučuju o stvarima za koje nisu kompetentni.
Naveo da je zanimljivo kako se stvari menjaju i da uliva nadu da je Francuska kao levo orjentisana zemlja, socijalističke ideje, donela odluku da svi zdravstveni radnici moraju da se vakcinišu.