Od kada su se u javnosti pojavile priče da u Ukrajini postoje laboratorije u kojima se testira biološko oružje u saradnji sa SAD sa namerom da se, navodno upotrebi protiv Rusije, u srpskoj javnosti odmah su počele da kruže priče da takvih laboratorija ima i u Srbiji. Pojedini javne ličnosti, desničari i korisnici društvenih mreža navode da ih ima četiri i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Prema tim tvrdnjama pregovori o formiranju laboratorija počeli su pre više od 10 godina, a počele su da rade posle 2012. godine.
Jednom od laboratorija, kako tvrde, rukovidi i mikrobiolog Milanko Šekler koji za N1 oštro oddbacuje takve tvrdnje. On podvlači da u Srbiji ne postoje laboratorije koje bi ispunjavale uslove za razvoj biološkog oružja i ističe da su takva postrojenja izuzetno zahtevna i skupa.
Društvenim mrežama šire se tvrdnje novinara Siniša Ljepojevića da u Srbiji postoje četiri „biolaboratorije slične onima u Ukrajini i Gruziji“, i to Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu, a da su njihovi „glavni eksponenti Tiodorović, Kon, Šekler i druga poznata lica“.
Društvenim mrežama šire se tvrdnje novinara Siniša Ljepojevića da u Srbiji postoje četiri „biolaboratorije slične onima u Ukrajini i Gruziji“, i to Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu, a da su njihovi „glavni eksponenti Tiodorović, Kon, Šekler i druga poznata lica“.
Milanko Šekler na takve tvrdnje odgovara rečima: „Recimo kažem da je kod gospodna Ljepojevića pokušana transplantacija mozga, ali da nije izvršena sa uspehom, i da je potrebna magnetna rezonanca da se dokaže da li je isti ostao u glavi (…) Ja ću da se javno izvinim kada on pokaže te ugovore, i dokaže da ti ugovori postoje.“
Objašnjava da za kategorizaciju laboratorija postoje standardi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Svetske organizacija za zdravlje životinja (OIE) po kojima za laboratorije postoje četiri nivoa biosigurnosti.
„Laboratorije u četvrtom nivou namenjene su za rad sa najopasnijim uzročnicima, za smrtonosne bolesti za koje ne postoje vakcine. Onaj ko radi u njima je vrlo ugrožen, jer ne može da bude zaštićen“, ističe Šekler i dodaje da je reč o laboratorijama za bolesti poput ebole ili hemoralgične groznice.
U Srbiji ne postoji laboratorija kategorije četiri, a u trenutku izbijanja epidemije koronavirusa nije postojala čak ni laboratorija kategorije tri, ukazuje Šekler. U međuvremenu smo dobili dve takve laboratorije treće kategorije – „Vatreno oko“ – koje su otvorene u saradnji sa Narodnom Republiko Kinom, podseća on.
„U Evropi su laboratoeije sa stepenom četiri jako retke. Puno zemalja EU nema te laboratorije“, dodaje gost Novog dana.
Kaže da je pre petnaestak godina posetio jednu takvu laboratoriju u Nemačkoj, koja se nalazi na ostrvu u Baltičkom moru i ograđena je bodljikavom žicom.
„Na ulazu se skidate potpuno goli, sve stavljate u vaš ormarić. Onda idete potpuno nagi da se istuširate, pa još stotinjak metara nagi da zadužite veš i sve što vam treba za taj dan, onda ulazite u laboratoriju. Kad završite bacite sve sa sebe, ponovo se tuširate, pešačite stotinjak metara i oblačite ono u čemu ste došli. To je jako skupo da organizujete na dnevnom nivou. Niti je lako, niti je prijatno“, objašnjava on.
Kad je reč o biološkom oružju, Šekler upozorava da će se, za razliku od ostalog naoružanja, „ono sigurno vratiti i uništiti i vas koji ste to koristili“. Pritom su, dodaje on, za razvoj biološkog oružja potrebni ozbiljno znanje, ozbiljna oprema, ali i ozbiljni i, kako ističe, „vrlo maštoviti“ naučnici.
Šekler oštro odbacuje i tvrdnje teoretičara zavere o zaraženim pticama koje se navigiraju da lete u Rusiju i napadaju tamošnje stanovništvo.
„Ja sam doktorirao na divljim pticama, na četiri bolesti. On (Ljepojević) navigaciju ptica možda može da uradi, preporručio bih mu i da to objavi, dobiće Nobelovu nagradu sigurno. Ako nema ko, ja ću da ga predložim. Siguran sam da ume, a možda poznaje i ptičiji jezik“, ironično zaključuje Šekler.
Tagovi
