„Prokletstvo“, razmišlja postkoitalno i naglas, brkat i nag čovek, dok pored njega leži uspavana ljubavnica. „Košarka, pogledaj to, čoveče. To je kao odličan seks. Sve je u pokretu, sve je ritmično, sve je lično. Ako postoje dve stvari zbog kojih verujem u Boga, to su seks i košarka.“
Kamera se, kako to obično biva u radovima Adama Mekeja, povlači unazad i u krupnom kadru prikazuje Džona Rajlija, koji glumi starog Džerija Basa, bivšeg hemičara a tada aktuelnog trgovca nekretninama i plejboja, koji u kameru priznaje: „Kupiću Los Anđeles Lejkerse.“
To je jedna od prvih scena serije „Winning Time“, koja obrađuje „rađanje dinastije“ Lejkersa od trenutka kada franšizu preuzima „čovek okružen sisama, najbolji vlasnik u istoriji NBA lige“. Čovek koji veruje u Boga samo iz dva razloga.
A i Bog i seks i košarka su pomalo Lejkersi.
Ne postoji scena – šta god bilo prikazano do kraja serije – koja bolje opisuje našu predstavu o Showtime Lejkersima, timu koji je osamdesetih godina promenio košarku i još više promenio NBA ligu.
Postoji samo jedna scena koja bolje opisuje šta su Lejkersi iz osamdesetih zapravo bili.
Džek Mekini (u seriji Trejsi Lets), trener koji je na klupi Lejkersa nasledio Džerija Vesta po dolasku porodice Bas na čelo kluba, govori o svojoj viziji kako želi da iskoristi svoju novu poziciju i transformiše način na koji se igra košarka. On upoređuje „staru školu“ sa klasičnom muzikom – njegovu naraciju prate crno-beli snimci košarkaških utakmica s početka 20. veka, snimci orkestara koji sviraju u koncertnim i školskim salama, pa čak i kadrovi kokoške koja besciljno luta po zemlji – i sugeriše da iako klasična muzika može biti odlična, „svi u zgradi znaju tačno kuda će stvar na kraju otići“. Ono što Mekini ima na umu za svoj tim Lejkersa iz sezone 1979/80. više liči na džez, i dok on govori o svojoj ofanzivnoj filozofiji zasnovanoj na improvizaciji, vidimo džez kombinacije u akciji, snimke timova iz sedamdesetih u boji i stotine ptica koje besno uzleću u jatu.
„Sve što je nepredvidivo ima osnovne obrasce“, objašnjava Mekini. „A kada ti obrasci postanu refleks i automatizuju se, pojedinci postaju nezaustavljiva sila. Ili je to u svakom slučaju samo moja teorija.“
Toliko godina kasnije, ispostaviće se da to nije bila „samo teorija“.
VELIKU PRIČU O LEJKERSIMA PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA – NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
