U jugoslovenskoj kulturi se stalno odvijala igra mačke i miša. Umetnici su dosledno pomerali granice, a režim je, na sreću po umetnike, bio nedosledan. Čas je dopuštao neočekivano slobodoumna i kritička dela, čas pokušavao da očuva ideološku čistotu. Tako je bilo i sa filmom „WR Misterije organizma“ Dušana Makavejeva. Ovaj film je provokativan po bilo kojim standardima. U njemu ima i mašine za orgazam, i uzimanja odlivka penisa, i sečenja glave, i sprdnje sa Staljinom, pa i komunizmom uopšte. Film povezuje seksualnu i političku represiju. Posle zatvorene projekcije, pobunio se SUBNOR Vojvodine. Pošto nije postojala formalna zabrana, Udruženje filmskih stvaralaca Vojvodine je povuklo film, sa obrazloženjem da „nije dovršen.“
Tu sada dolazi do izražaja osobena kombinacija želje za profitom i ideološkog čistunstva. Osim novosadske Neoplante, drugi producent filma bio je iz Zapadne Nemačke. Taj producent je prikazao „WR Misterije organizma“ u Kanu, gde je Makavejev doživeo ovacije i dobio jednu od nagrada. Josif Brodski, ruski nobelovac, čim je emigrirao u SAD, požurio je da pogleda ovaj film kao simbol slobode. I dan-danas, ovaj film se već petu deceniju prikazuje u art-bioskopima svetskih prestonica.
Postojao je i „crni talas“ koji je na krajnje nekonvencionalan, najčešće mračan način prikazivao rat, revoluciju i socijalističku stvarnost. To su filmovi Aleksandra Petrovića (pre svega „Tri“) i Živojina Pavlovića („Kada budem mrtav i beo“ „Zaseda“). Ali ovi disidentski filmovi nisu bili neka posebnost jugoslovenske kinematografije. Kritičkih filmova je bilo i u Poljskoj, Čehoslovačkoj i Mađarskoj.
Ceo treći nastavak priče istoričara Predraga J. Markovića po čemu smo jedinstveni u svetu, pročitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na kioscima od 25. februara.
Tagovi
