Rob Harvila, autor mog drugog omiljenog podkasta („60 Songs that Explain the 90’s“, mada će zbog uspeha čitavog poduhvata njegovi urednici i on daleko nadmašiti zadati broj), ima najtačniji opis velikih pesama. Nisu to, da budemo odmah načisto, pesme koje vam se nužno sviđaju, a nekmoli pesme koje volite. Samo su, eto, velike – čak i kada to ne želite sebi da priznate.
Velika pesma pojaviće se, kaže Rob, koji govori kao što piše, a piše kao da bismo se on i ja družili tamo devedesetih, dok je on bio u Ohaju, a ja u SRJ, velika pesma pojaviće se na radiju, i nećete je isključiti. Dovoljno, ne? Mlađi bi rekli da ćete je ispoštovati: kakva god da je, kojem god žanru da pripada, koliko god da znate ili ne znate tekst, poslušaćete je do kraja.
Eto, na primer, to sa Selin Dion. Ako je već morao da počne sa Robom Harvilom, nije u redu da već u trećem pasusu u ovom tekstu ne gostuje ona. Prevelika je to zvezda, i prevelika sudbina, da bismo je ostavili da čeka na svoj red, kao što smo jednog njenog drugog kolegu. Bila je zima, verovatno kraj ’97. ili početak ’98, u Crnoj Gori bi rekli bilo je za golomrazice, nije bilo kasno ali mrak je već odavno pao. Otac me je odnekud vozio, starom crnom „korsom“ koje se često setim kada vidim nove „korse“, i na radiju koji je krčao (nešto s antenom, jer uvek je nešto s antenom), začuli su se uvodni taktovi pesme „My Heart Will Go On“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
